Dakle, kao što naziv posta kaže, Valentinovo će!
I stoga navalimo puće. Trgovci, megatrgovine, konobe, restorani, piljarice i svi oni koji misle zaraditi zovu nas sa svih strana. Ne propustite priliku svom najdražem partneru, ljubavi, kupiti poklon. Da ne bi slučajno zaboravili pa čitavu godinu bili osuđeni na patnju.
Ljubav će vam usahnuti, u paklu ćete svršiti ako ne zavučete ruku u džep i ne istresete lovu nama na kasi.
Interesantno je koliko smo podložni svemoćnoj reklami potrošačkog društva.
Do juće nitko od nas i nije znao da i takav dan postoji (kao uostalom i noć vještica i još mnogi koje će izmisliti i nametnuti nam kao tradiciju) a danas se moramo isprsiti jer kako zaboraviti na tako svećan dan.
Ne želim ulaziti u neke dublje diskusije o sv. Valentinu u ćije se ime i slavi, već dati naše viđenje, Teutino i moje.
Na Valentinovo trebali bi partneru poklonom pokazati koliko nam znači i koliko ga volimo. A šta je sa svih onih 364 dana u godini?
Ako se nismo potrudili i bez Valentinova osjetiti i pokazati toplinu voljenoj osobi zar ćemo jednim poklonom nešto ispraviti, poklonom koji je kupljen tek zato što su se trgovci potrudili da sami uvućemo ruku u džep, nametnuvši nam obvezu darivanja.
Za nas je Teutu i mene svaki je dan Valentinovo. Teško je naći dan kada na stolu nije cvijet. Svi su naši trenuci ispunjeni sitnim i onim drugim znacima pažnje, neprestanim davanjem do znanja koliko jedno drugom značimo.
Znam, reći ćete mi smo još zaljubljeni i zato se tako ponašamo. No ako dozvolimo da nam se život pretvori u monotoniju, ako zaboravimo zbog ćega smo zajedno, da li će taj jedan dan išta značiti. Iskazivanje pažnje tek reda radi, tek da usrećimo trgovce, samo je uvrijeda za ljubav.
Mogao bih u nedogled slagati slova na ovu temu no ljepši mi je Njen zagrljaj.
Ostajte sretni i zaljubljeni...
|