23,7

Jovanka je u bolnici! Opet! Ništa čudno! Sebično stvorenje se spakovalo i otišlo, a ti Davore se jebi i eto te opet na prinudnoj dijeti. Uskrs je bio jebački = Deda i ja sedimo sami i polako žvaćemo. Ispred nas 8 ofarbanih jaja, malo šunkice, kobasice i sira i svežanj mladog luka. Nema lešinara da se nadvije nad nas i da nas nudi sa svim mogućim jelima i dodacima koji nećemo nijedan. Nema beštije da nam broji zalogaje. Nema one smotanosti da razbija suđe dok mi pokušavamo jesti. Samo deda i ja.

Vratimo se malo u prošlost... beše to ovako...
- Jovo, ja moram na operaciju! Moram operisati vratnu arteriju i očistit masnoću
A šta ću ja??
- Ne znam.
Da ja odem sebi naći babu na jedno 10 dana, onda? Ha, bako? Šta kažeš?
- Ma radi šta hoćeš! reče Jovanka ljutito, očigledno uvređena hladnokrvnošću njenog supružnika.
Dobro, ja idem onda. I ladno deda ode. Ali, naravno, nije otišao tražiti babu nego negde glavu da ohladi od sumornih misli.

- I šta ćemo mi sad? pitao je deda.
Ne znam ja, odgovorih mu.
- Koji će se ženiti od nas dvojice?
Ajd ti. Ti si to već jednom prošao.
Nasmejasmo se obojica kiselkasto, znajući da smo ga debelo najebali.

...Vratimo se još malo u prošlost...

- Davore, vidi ti šta su oni meni propisali da ja jedem, ljutito je rekla Jovanka.
(govorim naglas) Nema masti, šećera, mesa, samo na ulju i zeleniš bez imalo soli. To znači da možemo sve iz frižidera izvaditi.
- Ma jesu li oni normalni!? Pa ja ću umreti od gladi!
Na sve se čovek navikne, bako.
- Jesi ti lud? Pa hoćeš da crknem?
I tu negde se u njoj probudi poetski duh i stil Šekspira i ona reče:"Ma radije ću jest slaninu i crknit sledeći dan nego 10 godina jesti taj zeleniš bez ukusa i mirisa!"

To jutro, prema merenjima ultra novog, lakog kao perce i velikog kao olovka, moćnog i nadasve jebački tehnološki potkovanog, u saradnji nemačko-švicarsko-američke lože najpametnijih doktora za dijabetes, NovaDiabet, detektor šećera u krvi pokaza 9,6 jedinica. Posle slanine, Jovanka je imala 23,7.

Goddamn!!

Nastavak sledi...
- 00:07 - Deder reci i ti (5) - Crno na belo - #



<< Arhiva >>