Bruka i sramota

Srela me danas bivša učiteljica od 2. do 4. razreda. Družili smo se malo tokom mog služenja vojske u osnovnoj školi i tu mi ona priča situaciju u kojoj se sada škola nalazi jer se obnavlja i, bla, bla,... kao da li bi ja njoj mogao pomoći oko nekog programa za učitelje, objasni ona problem. Ja, kao dobar vojnik i đak i šta sve ne, prihvatim i pozovem je kod sebe da mi to zajedno rešimo i da žena skonta šta mora raditi. Ušli mi i ja se bacim na posao i usput objašnjavam. Naravno, Jovanka je bila tu da sve dodatno začini. Jovanka je baš povoljno kupila 2 vreće paprike (ne znam koliko je to kilograma) i počela priču:
O, Dobar dan Smiljo, kako si?
- A evo, u problemima pa mi Davor pomaže.
Aha. Kako tvoji?
- Eno ih, dobro su.
Jooj, Smiljo, evo, jebo ga, ja kupila neke paprike pa sad čistim. (kao da svi mi moramo to znati!!!)
- Neka, samo Vi.
...a mene blaaaaaaaaaaaaaam....
Smiljo, 'oćeš kavu?
- Joj, neka hvala, baš sam sad popila.
Oš sok?
- Ne, ne, hvala Vam. Samo da mi Davor ovo pokaže i idem.

Za to vreme ja sve objasnim i instaliram šta je trebalo i pokažem.

Kad sam sve sredio i napravio, krenem da ispratimi učiteljicu, kadli Jovanka:
Pa, Smiljo, jebo ga Bog, mogla si kavu jednu popit'?
Ne, ne, hvala Vam.
BABA! Ne psuj pred učiteljicom! (ali tiho da baba ne čuje već samo učiteljica – ona se samo nasmejala)

Jeb'ga! Izvini, ja u poslu pa eto!

Tu sam prevrnuo par puta očima i na ispraćanju samo učiteljici rekao: Znate, ja ne psujem toliko.
Ona se samo nasmejala, pozdravila me i otišla.

Bruka i sramota!

Nastavak sledi...

- 00:56 - Deder reci i ti (0) - Crno na belo - #



<< Arhiva >>