Jel' me neko tražio?

Sinoć sam saznao kako moja Jovančica nije za sekretaricu, definitivno. Pošto koliko-toliko imam neki aktivan socijalni život (ako je to i koliko je to moguće u Borovu naselju), skoro nikad nisam kući i onda naravno Jovanka prima sve moje kućne pozive i to mi prosleđuje. E sad, to u teoriji zvuči super, međutim u praski baš i nije tako i juče mi je prijateljica rekla kako to otprilike izgleda:

P = Prijateljica
J = Jovančica

J - (kreštavim glasom) Da!
P - Zdravo.
J - (utišano, ali i dalje krešti) Zdravo.
P - Jel Vam unuče tu?
J - Ko? Dalibor? Davor? (pošto me uvek meša sa drugim unučetom svojim, blento ne može zapamtiti dva jebena imena. A i ta ujna, koji je kurac na isto slovo dala sinu ime)
P - Da, Davor?
J - Nije Davor tu. Negde je izašao sa .... i tako odvali ime npr. Miodrag (koji uopšte ne postoji, bar ne u mom društvu, ali eto njoj je to prvo palo na pamet i onda ona ladno to izvali.)
P - Dobro, zdravo.

Da stvar bude gora, prijateljica pokuša skontati o kojem se Miodragu radi i šta ja uopšte radim sa Miodragom. But, there is no Miodrag!!
Par sati kasnije kada dođem kući, Jovanka zaboravi da me iko i zvao, a ja dobijem po nosu od prijateljice što se nisam javio.

E da je tako samo s pozivima, ali tako je kad me bilo ko traži.

I onda se vi žalite na vaše roditelje! Vaši roditelji bar vam kažu ko vas je zvao i budu tačni pri imenu ili nečemu sličnom


Nastavak sledi...
- 14:34 - Deder reci i ti (3) - Crno na belo - #



<< Arhiva >>