tenkgirl
08.09.2007., subota
odluka je pala!
|
odlučila sam! da! postat ću svaki dan! tako je, svaki dan! nema veze ak nemam kaj reć... kad bolje razmislim, skoro uvijek nemam kaj reć... nema veze ak mi postovi budu glupi... kao što će ovaj, nesumnjivo, bit... odlučila sam i to je to! nek bude samo jedan redak... jedno slovo... ili samo neka slika... to je nebitno... bitno je da postam svaki dan... ~ ~ ~ zašto sam došla do te odluke i kako ću sad objasnit... vjerojatno ne baš elokventno... no kaj se može, nismo svi hemingvej (pišem ovak jer mi se ne da tražit po netu kak se točno piše), a ni krleža... iako, da budem baš iskrena, ja ne bih voljela pisat ko nijedan od njih... dakle, zašto i kako sam odlučila postat svaki dan? odgovor na to pitanje je vrlo sličan, ako ne i potpuno isti, kao i na pitanje: zašto uopće pišem blog? blog sam otkrila prije kojih godinu i pol... ne sjećam se kako... do tada se moje postojanje u cyber-spejsu svodilo na postanje na indexu i porukiranje prek iskrice... u svojoj vječnoj i neprekidnoj auto-analizi došla sam do ideje da i sama počnem pisati blog, ne bi li se još potpunije i neprekidnije auto-analizirala... valjda sam mislila da će mi to bit nekakva terapija il neš... votevr... uglavnom, neodavno sam primjetila da baš i ne postam ak mi se neš traumatično i deprimirajuće događa (osim u nekim iznimkama), pa sam zaključila da mi onda ta "terapija" ne bu niš značila... eto... nakon toga sam zaključila da nema kruha bez motike, nemrem bit i poštena i jebena i sl... pa ću se ovak, pišući svaki dan, ipak malo prisilit da stavljam na papir kaj se zapravo događa u mojoj glavi... možda mi bude jasnije... jer trenutno mi nije opće jasno... |
