tenkgirl
11.12.2006., ponedjeljak
fröhliches Weihnachten
|
jebeni njemački!!! dok sam na netu našla di ću prevest merry christmas skoro sam odustala od pisanja posta... zakaj tim ljudima i tom jeziku sve mora bit tak komplicirano??? no... nisam ni počela pisat, a već sam u digresiju otišla... išla sam u subotu u beč... ono, advent u beču... kao, nešto fensi... nisam pretjerano impresionirana... možda je problem bio u tome kaj su nas već do 10 isprošetali po centru i šenbrunu (namjerno pišem ovak, jer ak ću opet tražit kak se točno piše -  ), vodičica (a fakat je vodičica, jerbo je žena mala, sitna i kaj je najgore govori tihim iritantnim glasićem) nam je ispričala kaj nam je imala za ispričat i pustili nas, al doslovce pustili, ko s lanca... tipični balkanci (tj. balkanke) sve kaj su htjeli u beču vidjet je H&M... kud god otišli šoping je najbitnije za obavit... ccc...hodali smo gledajući znamenitosti, pa smo išli na picassovu izložbu (eto, bar malo kulturnog uzdizanja) gdje smo opet hodali, šopingirajući smo se utrkivali s vremenom da bi stigli još za kraj pogledat malo sajam - također hodajući... uf... ok, ja volim hodat, al na kraju svega toga smo čekali bus skoro sat vremena na mjestu gdje je još bar 200 buseva trebalo pokupit svoje grupe, tak da je bila gužva u centru i bus se nije mogao ni probit do tam di smo ga čekali... i počela je kiša. onda kad smo se konačno dokopali busa (sat vremena kasnimo) ustanovili smo da nam fali dvoje ljudi, pa je vodičica pametno predložila da napravimo još krug po centru ne bi li ih moža eventualno ugledali negdje u tisućama ljudi (pod kišobranima!!!)... ok, nakon tog fantastičnog kruženja (prije bi se reklo da smo bili parkirani, a ne da se krećemo) ustanovili smo da se ono dvoje ukrcalo u drugi bus iste agencije... pa smo dogovorili da ćemo se nać s njima na izlazu iz beča i preuzet ih... krećemo iz najpoznatijeg adventskog grada s 2 sata zakašnjenja... stižemo na dogovoreni mitingpoint i, ne bi vjerovali, moramo čekat onaj drugi bus!!! još pol sata... najgore u priči nije to kaj smo promrzli, pokisli, umorni i pospani, nego to kaj sam ja jedina nervozna zbog tog faking kašnjenja... to nije zato kaj ja nešto posebno mrzim kašnjenje (iako mrzim), niti zato što sam sama strašno točna... ne, problem je to kaj mene jedinu (što nije čudno, jer se nalazim u grupi udanih žena srednjih godina) čeka zeko doma s namjerom da me opako poseksa! eto, to je jebeni razlog zašto sam ja nervozna i nadrkana i puna ciničnih pošalica, koje baj d vej nisu ni meni smiješne... ali s obzirom da sam se zadnji put ševila u 7 mjesecu, nitko normalan mi tu moju nervozu ne bi uzeo za zlo... |
