Bez Panike
ponedjeljak, 18.07.2005.
Bas tako...NIKAKO
Posto sam se vratila sa treninga pokusala sam da otkljucam bravu na vratima od kuce...strasno su me bolele noge, jer sam se danas bas preforsirala i tako umorna sam pokusavala da otkljucam kucu. Prelazila sam sa noge, na nogu, okretala kljuc cas na jednu, cas na drugu stranu, kidala zivce...i umorila se... ostavila sam kljuc u bravi i sela na prag. Gledala sam kako me posmatraju neki likovi sa druge strane ulice. Glasno su pricali i smejali se kao da su pusteni iz ludnice, a onda je jedan ustao i prisao mi. To je bio jedan od ortaka i kroz smeh mi je rekao da bih mogla da probam da pozvonim ili mozda promenim kljuc. Bas tako...NIKAKO mi nije pala na pamet ideja da mozda ima nekog kod kuce ili da sam cak sce vreme gurala u bravu kljuc od bicikla, vazno mi bilo da se odmorim! |
- 22:23 - Komentari (3) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
*****************
Ako nije zlato sve sto sija, onda nije ni lose sve sto je MRACNO! **********************
Jednog obicnog jutra
Ne, ja necu da se obucem Neka se na smrt smrznem, ne zanima me samim tim oblacenjem cu jos vise zabludeti samu sebe bice mi toplo povrsinski i na dusu necu ni misliti ona mi je potpuno zaledjena nikako da joj dodje leto. Neka se i prehladim, nije to nista nasparm groznice koju prezivljava moja dusa. To je ona dusa, u koju mnogi ne veruju bas ona koja mene upravo boli prosto se najezim na pomisao koliko se ohladila Nije nista pogrsno uradila nicim nije zasluzila tu sudbinu, sve sto je sve ovo vreme pokusavala je da ostane zadovoljna ali posto nije uspela, pocela je druge da zadovoljava. Pocela sam i da kijam, polako mi jeza ulazi u kosti i obuzima mi celo telo, ali mene to ne zanima. Necu da se obucem, ne zelim da ispunim tu zelju mom telu necu da stavim modni teret na sebe ne birni se necu pokusati da se ubijem. Samo pokusavam da izrazim misljenje kroz text koji niko nece videti zelim samo da otopli, mraz je predugo trajao doslo je vreme da se sve to okonca. Moram da nadjem taj zastitni znak koji greje duse sve, treba mi paznja nekog kome je stalo nekog ko zna sta je biti smrznut iznutra. Umirati, a u isto vreme i ziveti. Trebalo bi da se obucem, napolju svice i jos malo pa ce i moji da ustanu. Nastavicu svoj zivot, a dusa ce ostati zaledjena. Oblacim se! |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||