Bez Panike
ponedjeljak, 11.07.2005.
Ne panicite
Panika je krivac za sve. Razum je preobrnula u veliku kuglu sladoleda, koja se pod dejstvom staklene baste poprilicno brzo topi. Ima je cak i u nasim snovima, kad od silnog nesvesnog disanja, pocnemo da hrcemo, a zasto, jer nas mozak misli da je svaki udisaj poslednji...Mozemo je savladati samo ako se drzimo zajedno, pojescemo mi tu kuglu sladoleda pre nego sto se istopi...samo da ogladnimo !!! |
- 19:29 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
*****************
Ako nije zlato sve sto sija, onda nije ni lose sve sto je MRACNO! **********************
Jednog obicnog jutra
Ne, ja necu da se obucem Neka se na smrt smrznem, ne zanima me samim tim oblacenjem cu jos vise zabludeti samu sebe bice mi toplo povrsinski i na dusu necu ni misliti ona mi je potpuno zaledjena nikako da joj dodje leto. Neka se i prehladim, nije to nista nasparm groznice koju prezivljava moja dusa. To je ona dusa, u koju mnogi ne veruju bas ona koja mene upravo boli prosto se najezim na pomisao koliko se ohladila Nije nista pogrsno uradila nicim nije zasluzila tu sudbinu, sve sto je sve ovo vreme pokusavala je da ostane zadovoljna ali posto nije uspela, pocela je druge da zadovoljava. Pocela sam i da kijam, polako mi jeza ulazi u kosti i obuzima mi celo telo, ali mene to ne zanima. Necu da se obucem, ne zelim da ispunim tu zelju mom telu necu da stavim modni teret na sebe ne birni se necu pokusati da se ubijem. Samo pokusavam da izrazim misljenje kroz text koji niko nece videti zelim samo da otopli, mraz je predugo trajao doslo je vreme da se sve to okonca. Moram da nadjem taj zastitni znak koji greje duse sve, treba mi paznja nekog kome je stalo nekog ko zna sta je biti smrznut iznutra. Umirati, a u isto vreme i ziveti. Trebalo bi da se obucem, napolju svice i jos malo pa ce i moji da ustanu. Nastavicu svoj zivot, a dusa ce ostati zaledjena. Oblacim se! |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||