ali ne onu u glavi. ta je vec ostala jaaako daleko iza.
ne.
jos gore.
od sljedeceg petka sam konobar u bluesu.
uzas.
da, ja cu biti taj koji odsada drugima dijeli cugu u zamjenu za one tri kune koje su iskopali iz rupa u hlacama za koje nisu ni znali da ih imaju.
da, ja cu biti taj koji nece skidati tuzni pogled dok litre i litre ne dolaze k meni, nego odlaze od mene, drugima. a ne meni.
pale su vec i prve prijetnje. drustvo je reklo da ce ce se pobrinuti da dobijem otkaz. narucuju tam neke top ganove za koje valjd u zivotu nisu culi sve dok ja nisam otisao preko puta.
da, sada je shank postao iver koji je zaboden u njihova srca.
tuzan sam.
a i oni su.
taj komadic drveta koji nas je prije uveseljavao sada prestavlja ogradu koja nas razdvaja.
ah.
ali eto, moglo bi mi to i pomoci za faks, tako sto cu se malo vise skoncentrirati na rad, a ne nerad.
a naravno, tu je i faktor zelembaca koji ce sada teci u moje dzepove kao... ok, mozda nece, ali ipak, ja cu to vise raditi iz ljubavi, a ne pohlepe.
daklem.
pozdrav svima.
vama koji ne dolazite u blues, uz pozdrav, i poziv da sada to napravite, ako nista drugo, makar zbog odlicnih konobara koji tamo rade... a, da, i ja cu im odsada smetati tamo
vama koji dolazite u blues, uz pozdrav, i pohvala. samo nastavite. trudit cu se da to i ne pozalite.
a manijacima za shankom (znaju na koga mislim) prijetnja... ako me samo probate ubaciti u stanje koje zakon odreduje kao nedozvoljeno za voznju, i ja dobijem pokude zbog toga... uglavnom, vidit ce te svog vraga

i opet, pozdrav svima. a ja odo opeglat kilt... da, da, u njemu cu konobariti
uzas.

cyya