Svi smo napravljeni od zvijezda...

Nedjeljna setnja

Juce su me nazvali G. i F., da idu oni na brunch i ocemo se ja i sviti nac s njima. Rekla sam da ocemo, ali da ne mozemo mi ist u restoranu, jer smo oboje na posebnom rezimu ishrane, neka oni pojedu,dok mi dodjemo, pa mozemo u setnju.

Dosli mi na dogovoreno misto, neki pub i vidimo nema njih unutra. Zovnen ih na mobilni, a oni evo nas dolazimo, tu smo u susidstvu.
Dodju oni i ulaze u ti pub, da su in tu neki prijatelji, sidnu i naruce pivo. Dvi ure popodne, vanka lipo, pada neka sitna kisica, ali isto lipo, a u pubu mracno, crvena svitla, mirise neka teska przena hrana, 4-5 televizija i na svima snimka nekog koncerta country muzike, preglasne, losa snimka, sa smetnjama.
Ma di cemo u ovu rupu sidit, ajmo vanka.

Dodje konobarica, pita nas sta cemo. Sta cu ne mogu nista, sviti pita, imaju li sok od jabuke. Nemaju.
Ja in kazen, ja necu ovdi stat, sta cete vi jest i pit, a mi cemo vas gledat? Lipo san van rekla na telefon, da ne mozemo jest po restoranima.
Sviti kaze, ma nema veze, sidi malo. Ja kazen, necu. Ostani ti, ja iden u setnju.
Izadjen i krenen doli prema moru.
Zove me sviti za 10 minuta, di si dodji nazad, idemo se setet ja i ti uz more.
Posli zovu i oni, da ce i onu s nama u setnju.
Setali smo se uz more, po kisi, bas je bilo lipo.
Sve je bilo plavo i sivo, more i nebo, razliveno jedno u drugo, ka na akvarelu.
Hodali smo skroz uz more, po pjesku. Totalno su nan se cipele sporkale od pjeska.

Volin kisu. Znan da je sunce, sunce, ma ja volin kisu.
Koliko puta, u Splitu, nisan otisla u skolu, nego se isla setat na Mornara, po kisi, uz more, lipo, tamno i uzbrukano. Kad san iscrpljena, ispraznjena, oden do mora i ka da san napunila baterije, ka nova san.

Posli smo otisli na caj u lipi, mali francuski kafe "Marseille". Slike Marseja na zidu su me sitile na Split.
Uska kaleta, volat, marina, crveni krovovi, zelene skure...

I njima je bilo lipse u setnji.