petak, 03.03.2006.
Tu sam...
Evo me. Nisam konstantan kao neki drugi blogoholičari, al
dođem tu i tamo. Evo nemam neku posebnu temu za pisat al bi¨će...bi¨će
Evo npr. maškare. Ma jebemu mater, još smo dva mjeseca na okupu i kad
treba zajebancije za maknut se od stresa nastupa čeeeeeeeeeeetvrtiiiiiiiiiiiiiii
aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Ironično, naravno.
Treba neš napravit, zajebancija, daj ti ovo, mogo bi ti ono, a zakaj vi ovo nebi, e, a
mogli bi i oni to....a di je taj lik koji priča u prvom licu sve to? To je taj famozni
4.a razred.
Svi imaju briljantne ideje, sve je za 5, zajebancija, ovo-ono, al kad treba neš
poduzet-lom. Jebemu, iskreno, čudim se da se uopče skupilo nas četvoro. Za naš razred
je pothvat okupiti grupu od četvero i nešto organizirati.
Svi su puni ideja ko š(i/u)pak pun koštica, al ništa oni nebi, a, ne,ne...
To su intelektualci, budući faksšisti i kaj buju se oni maskarali?
Pa daj ajde, curama je svaki dan fašnik, čast iznimkama, al jebote,
ima više maske na sebi kad se našminka, neg kaj sam ja imo ko balerina...
Mislim, dajte se ljudi probudite, nek ova dva mjeseca prođu ludo i otkvačeno,
a ne u duhu živciranja i kiselih osmijeha na nervnoj bazi...
To kaj se otkačiš i zajebavaš ne znači da ne buš učio,la,lo,li,le,la tralala
za maturu, neg da se ispušeš od sveg toga.
Trebamo bit ekipa, a ne usputni prolaznici.
Imam feeling da nam se ekipa svodi na ono - svi mi idu
na živce, pa ću bit u ekipi koja me manje živcira. Ono, od dva zla biraj manje, kad već moraš,ne?
E pa to tak nije u redu, jebale vas kave u kojima se provede čuku vremena
prije škole. Umjesto da se tu govori o nekim pametnim stvarima, problemima,
budučim događajima i sl., sve se svodi na ispijanje kave i komentiranje nepotrebnih
stvari. Kao ono - neda mi se bit doma idem na kavu. Al ne misli tako jedan
nego cijela grupa na kavi. I onda se nađu, bok, bok, šutnja i svako si misli: u jebote,
mogao,la,lo,li,le,la tralala sam ostat doma i nekaj pametnije napravit.
Al jebiga sad sam tu zapeo,la,lo,li,le,la tralala i kaj sad.
Nikog posebno ne krivim za to, nit na ovo gledam kao na pljuvanje, nego
kao na mali hendikep društva koji se može i treba ispravit dok još ima vremena.
Od sat vremena sjedenja na kavi, pa rekao bih oko 57 min, se priča u grupicama, dok
u ostale pišljive 3 min svi razg. o istoj temi. Ajd bar da se posvađaju pa da svi skupa
komuniciramo bar bi bilo nekaj, al ovako stvarno imam osjećaj da smo tu, ne samo na kavi,
nego općenito, svi skupa samo zato kaj nas neko tako rasporedio pri upisu u
lucijanku.
Skraćeno- fali nam dublji dio tih ispraznih razgovora. Treba ih dići na višu razinu
i interesirati se za druge. Da to vrijeme bude zanimljivo i da s željom idemo na recimo kave, a ne zato kaj imamo rupu sat il nam se neda bit doma.
Još jednom, možda sve skupa nije dobro sročeno i može se svakak protumačit, al stvarno nema nikakvih skrivenih poruka ni predbacivanja niti ruganja u ovom što sam
rekao. Niti ciljam na nekog posebno, govorim općenito, al opet primjenjivo i na naš razred...
pozdrav
- 10:17 -