Opet je ono doba godine.Litnje doba brajo moj… Pripeka zvizdan u 'Ercegovini neda disat jos od Prvog Maja.Ovo Prvog Maja velikin slovima,iz razloga sto se uzima ko drzavni blagdan,a bogareti di nece kad je neradni dan.Nama ercegovcima jedan od znacajnijih u godini,pored Bozica,Uskrsa,svinjokolje…a fala Bogu ove godine palo na petak,pa spojilo se s vikendom,na opcu radost svih zemalja bivse Juge.To rostilja,pive,veselja,ma kakva svadba…
Ali to nije tema o kojoj cu pricat celjadi zato idemo ovako,lagano…Znaci vruce litnje doba ,zega,zvizdan,celopecina,kako komu drago…Mise na grebljin sve u sesnest,svracanja,gozbe na veliko…Jedan u nizu razloga dolaska nasih,dragih,za domovinu emotivno i previse vezanih rodijaka i rodica,tetki i tetaka iz prelijepe zemlje TeleSvabije.To masovno nagrnilo iz Minkena,Štucgarta,Baden Badena(u mom slucaju,za vas neznan) i ostalih gradova prelijepe nam dijaspore…Od auta kojin dolaze,neznas na kojen bi prije oci parija brajo moj,od Mercedesa E klase,BMW-a petice,nerijetko i sedmica,pa do AUDI-a sestica osmica,GOLFA sedmice…Nama obicnim smrtnicima vjecno nedostiznim,pade mi na pamet oni vic,jel znate kad ce hercegovac imat golfa sedmicu?-Kad izadje golf osamneska…
Tuzna realnost brajo moj.Al bez obzira na to,hercegovci su najveseliji narod.Skrecen opet s teme,n te djava odnija sta san ti mislija kazat…Ja.Dosla nam mila i srcu draga rodbina.Poceo bi ovako..Nas je narod specifican po dobrim i izvrsnim glumcima,mozda zato sto nam je u samom karakteru jos od rodjena usadjena gluma i pritvaranje,koja se najvise vidi u preglumljivanju ooogromne srice i veselja kad ugledamo tu nasu draagu rodbinu.Pazi nas narod kako to sa velikom i iznimnom spretnoscu glumi dobrodoslicu rodbini iz prelijepe zemlje TeleSvabije.
„Prid kucu se parkira auto.Mercedes E klasa.“
Odma mi je jasno ko je dosa,auto pripoznajen sa tri kilometra.Tetka s cacine strane i sin joj.Ona zena stara,napacena od zivota,napola mrtva,a on,sin joj,vinca se sa kamerom,laptopom i najnovijim tehnikama i tehnologijama novog doba.
„Evo ji odnija ji djava,heebenti roga okle nji…“-recenica koju mores iscitat s usana i iz pogleda svih prisutnih u kuci,koji skrivajuc se iza zavjesa prate i svaki najmanji pokret neocekivanih gostiju,pomno pratec nose li stogod,kakvu ćesu,isplati li in se otvarat vrata…
Zvoni zvono,tetka kad se na to nakaci ne okanjiva ga se il dok ne crkne il dok joj nakraju i ne otvoris.Odlucis otvorit,samo zbog one ćese koju si primjetio u izmucenim rukama te starice,tvoje mile tetke.
-Faaaljeen IsusiMarja celjadi evo dosli mi…
Od ove recenice se zamanta svakom ercegovcu,pa i onom najjacem i najotpornijem kakvog samo u nasin krajevima mores srist, koji rodbinu ima na svojin vratin,a nerijetko su zabiljezeni i slucajevi zestoke glavobolje,sumova na srcu i dusi,a ako je virovat staroj prici iz Ljutog Doca jedna obitelj se od nenadanog posjeta i iz svoje nespremnosti na takav napor skamenila…Da da dobro ste culi,odnosno procitali…
-EEEEE navike tekta kako si moreli se lipo te je vidit…(djava te nije nosa,kako si izgurala uza ove stepenice vlike,promrmljas sebi u bradu,s osmijehom od uva do uva,glumec neopisivu srecu sto ih vidis)…
Sin iza nje idje,stari momak,nosi torbu punu kamera,laptopa,tableta i svakakvi cudesa koje nas narod nece posjedovat ni za jos 100 godina najmanje,ne iz razloga sto smo zaostali nego zbog nedostiznosti koje novi svit i tehnika nudi.Nije ni na vrata,umisto pozdrava,pita koja vam je sifra Wi-Fi-a…ajde dam mu je samo da mi ne kmeci i ne nabija na nos cili zivot…
Usli su,tetka prva,sin iza nje,zatvaras ulazna vrata za njima,a pogledi svih prisutnih samo prate onu ćesu u tetkinin rukam,ko macak misa,sa pomisli kakvih sve lipota unutra ima,nadajuc se onom najlipsem i najmilijem,Milkinim proizvodima.
Sidaju za stol obadvoje,gladni i izmoreni od puta,a znaju kad ce potrefit,u vrime rucka…Staces,red je pitat ocel i oni rucavat,iako vec unaprid znas koji je odgovor.Smrkne ti se sto ce ti pojist po' rucka,ali ne gledas na to tolko zbog one ćese,ajde pribolis nekako…Nes' se gubat,nisi ko oni.. :D
Sidite tako svi,za ruckon,lipo se brkovi maste,ali doslovno,jer i tetka i sin joj imaju brkove,celjadi izvinite sto cu vas ogadit sovin nimalo ugodnim detaljem,ali sta je tu je…To se jide i pije na veliko,mater i caca te popriko gledaju i pogledom ti kazuju
:“Stoko ne zderi puno,ostavi njima,osramotis li nas,pricace se po ciloj Nimackoj“
…Jadan tako se suzdrzavas od uobicajenog zderanja,gledajuc kako oni uzivaju.Al pribolis,radi cega?Radi ćese jel tako…?Tako je…Idemo dalje, l a g a n o…
Rucak zavrsio,oni sili u dnevni,a mater kune i proklinje i Nimacku i rodbinu i vrime rucka…Trci leti na sve strane,spravlja kavu jednon rukon,a drugon vadi kekse iz najskrovitijih mista sakrivene od nas napasnika,obicni keksi,na kojima bi bilo bolje umisto pravog in imena da pise „Ostavi kad neko dodje“.Sluzi ih kavon i keksima,caca s njima prica lezernu pricu,najvise o vrimenu,o trenutnin zegama,nesnosnim vrucinama,tetkinin bolovima,patnjama i ostalim glupim temama o kojima ti svabeci vole pricat.
Ti i mladji brat i sestra morate bit za vrime cilog njijovog posjeta u sobi,zatvoreni,koda ste kakvi zlocinci,pa nedaj isuse da vas neko vidi…Svo troje naslonjeni na vrata usima nebil culi stogo korisno il zanimljivo.Uzalud.Izlazis iz sobe samo u slucaju da bas moras u WC,da mrijes ili pod izlikon da si zedan za umrit,cisto da izvidis situaciju,onako neprimjetno…al jedan ti detalj zapinje za oko,dok u trku priletavas kujinju i sipas vodu…
Celjadi moja,ovo dok van pisen,suze mi kvase obraze,srce seod tuge steglo,oce puknit,dusa oce Bogu,Bog je nece…upravo radi tog nemilog prizora,koji te zatice dok se zagrcavas onom casom vode…
Ona ćesa,sto je tetka nosila sa sobon u rukama,ta prelijepa ćesa,od cvrstog najlona kakvog samo svabe mogu napravit,iz KAUFLANDA,koja ti mamila osmijeh na lice,golicala ti mastu,zbog koje ti je toplo oko srca,(iako ova toplina dolazi i od one zege i celopeka s vana),zapravo je samo tetkin paravan u kojem je nosila svoje litnje sandale,da raskomodi umorne noge,nakon silnog rucka,kave i ostalog…
Tim prizorom,cili tvoj svit se doslovno rusi,sva ona mastanja sta je u cesi,padaju u vodu,kunes oni trenutak kad si otisa po vodu,pod izlikon da si zedan,a zapravo da samo izvidis situaciju…Trenutak u kojem djavlu dajes i tetku i Nimacku i ćesu Kauflanda,onog ko je izmisli i litnje sandale,ma sve..Ogorcen tako,suze ti naviru na oci,odlazis u WC podvijena repa,a oni mislec da ti se samo zaletila voda,nastavljaju svoje besmislene razgovore…
Tuzna realnost nasih malih,brajo moj,jadnih hercegovaca,koji trpec sve samo idju sebi na stetu…Da steta bude jos veca,oni odlaze,bez ikakvih pogodnosti i blagodati njihova posjeta,a ti ostajes placuc u WCu sa spoznajom da ti nisu skrunili ni cener eura za kafe…
Svaka slicnost sa stvarnim osobama,stvarima i pojavam je slucajna!!!
...Zovite me djecak ludi...
Ljeto i ljetacije(arhiva)
06 listopad 2015…Ljetno doba brajo moj…
komentiraj (0) * ispiši * #
