„Cudna jada od Mostara grada..Tuzni snovi i jos tuznija realnost“(Dio drugi)...
-Bilo je to jednog dana …Ponediljak veče bijaše kad me u dom smjestiše.Smistiše me ćaća i rodijak i već te večeri sve mi pođe ić na kurac(nek raja izvine na rječniku)…
Smjestih se u dom,bijaše sve ko u filmu strave,čudne mi se misli motaše oko glave…Idiota i luđaka na svakom koraku,rekoh to već u proslom dijelu,al ima još…zato slušaj sad vamo šta ću ti drugo reć,neću ponavljat dvaput da nebi otišo dibidus kapput…
Ponoć je.Nakon dvosatnog zajebavanja sa susjedima studentske sobe u domu,krenih na spavanje.
Gasin svjetlo,ligan u krevet,moli se Očenaš…(obavezno svaku večer prije spavanja,jer kako kaze baba Broća,“Brez Boga,Velike sile,nema ništa!!“Prikrstin se,pokušavam zaspat…Uzaludno,divljaci su jos na nogama nebrige njih pošten svit koji bi maloček odmorio…Predavanje rano jutri,a triba i ustat na doručak…Frustracije…Naposljetku zaspem…
*Sanjam*
-Pred očima nejasna od gustoga dima slika,iza ćoška izlazi neka prilika…čovjek srednje visine,50-ak godina rekao bih…Policijska kapa na glavi i u ruci pendrek,mislim se u sebi u kakav sam ovo upao drek…Shvatim da sam u zatvorskoj ćeiliji…
„Robija je kazna pregolema,ej nigdje vrata ni prozora nema..Dolje beton iznad glave cigla,na vratima katanac i rigla…Zenički zatvor trista šeset soba,svaka soba za jednoga roba...
„U Zenicu kada pođem ja prati me pe'-šest drotova,okružni sudija reko dvanes godina ,dvanes godina strogog zatvora …“-trešte stihovi Zabranjenog Pušenja na nekom prahistorijskom radiu u uredu stražara koji opusteno igraju poker…
Smiju se i dobacivaju:“Kad udjes u ćuzu,dobro čuvaj guzu…“-HA–HA-HA,smješno mnogo..
„Tužna je moja sudbina,ženu mi krećo Hakija,krećo Hakija presudila mu čakija,ne razumješ ti to druže sudija…“-mislim se nešto kakve li pjesme…i šta sam to ja napravio pa da sam u zatvoru…Ljubitelja ti poljubin…
U tom razmišljanju okrenem se oko sebe,pogledan u ćeliju,kad spazim poznat mi lik…kumašin Jozo..o sunceti nejeben..Koje li slučajnosti..Odkud tebe rodjeni!?
„'Ba te Issss kume samo što san ga trese maloček bacija kroz grad odman oni ajvani u civilu upališe rotaljku, zamnon i ajde u ovaj ćumez…“-griši kum sve po redu,bisan ko ris…“Zame manje-vise,nego odkud tebe štaje sutebon?“
Reko brajo neman pojma u kakvu sam shemu upo i samom mi je bilo i čudno i glupo..
-Zenico mrzim svaki kamen tvoj,zbog tebe ja mrzim zivot svoj,ko prezivi dvanes godina u KP domu Zenica,taj je pravi hadzija,ko prezivi dvanes godina u KP domu Zenica taj je pravi hadzija…-tresti i dalje pjesma iz onog glupog radija,kum reda cigaru za cigarom a ja se i dalje mislim zbog čega sam tu…sati sporo prolaze…
-Raduje me jedna istina,iz KP doma vratiću se ja,ali Hakija nikad nece sa bara,sa bara se niko ne vraća,ali Hakija nikad nece sa bara,sa bara se niko ne vraća..-ovim stihom završi famozna pjesma i probudih se uz stihove Južnog Vetra,zbunjen,još neshvativši jel bio samo san,ipak i dalje neznajuć zbog čega sam završio u ćuzi…
Nadasve čudan i nimalo pohvalan san…Umijem se nebi li došo sebi dok još imam kome…Strava…Spustin se na doručak,koji me ugodno iznenadi…MEZA.Reko taman dobro nisan odavno,da je bolje nebi valjalo.Uzmem par komada pečenice,sira i malo kruva…
I normalno tu se javlja problem..Nemeres od baleka tovarit na tanjir ko krme,da se narod čudi,sramota brte…Nego onako ko na filmovima,pomalo,gospodski.Završih sa doručkom,pa trka na predavanje.Osnove ekonomije…Uduši čovik pričom,a moraš ga slušat…
…“Šta se mora nije teško“…
Prođe dan onako,solidno…Šetam poslije gradom kad čuje se iz kladionice „Jao burazere daj dvje marke,nemoj da si veći cigan od mene“..Tipično za Mostar i za ciganiju…Na to odgovara drugi glas:“Ma bjež ba neću da radi tebe razbijam cen'ra,moram gorivo da natočim…“-E reko svašta ti ćeš…A tek mali mostarci..jooj shou,SHOUU…pobiše se na sred ulice,nema im skupa 10 godina…A što im je rječnik razvijen…Ko afrički vodovod…Cirkus eto nema dalje,sta da ti više išta pričan..
Ovim bi završio drugi dio mojih refleksija,razmišljanja,opažanja Mostara grada…Prija nego oden još ću doli da ubilužin datum pisanja ovog dijela i da se šarnem i to ti ga je to…Čeljadi pozdravljam,tuđa dica svojoj kući,laku noć i ostajte mi zdravo do skorog slušanja,odnosno čitanja...
četvrtak, 9. listopad 2014.
...Zovite me djecak ludi...
