Svaštarijada

Life is a fuckin wreck... Neš u zadnje vrijeme sve ide kak NE! treba... Sjebo sam sam sebe do bola, a time i ljude oko sebe koji su mi pun kurac dragi... i misle da ih ne jebem ni po posto... a nemam vremena disat, mislit, ništa... i svi mi seru, i ja serem svima i sve ide u kurac... i nemogu mislit... i na sva fuckin pitanja odgovaram s da... i ne želim povrijedit nikoga, a vrijeđam sve... kad pokušam neš popravit još više zaserem... i na to govno stavim još jedno... I sjeban sam... i sjebavam sve oko sebe... i sve ću odjebat... i sprovode i autoškolu i možda i ovaj blog... neda mi se mislit... neda mi se pričat... oću leč doma u krevet... uzimat hranu i vodu na slamku... možda čak i infuziju jer za nju treba još manje napora... i mrzio sam to šta moj stari sebi radi... a ja postajem takav... trpam gomilu obaveza... a ne stignem sve to riješit... i odvratan je osjećaj... ko da se u vukodlaka pretvaram... a ne želim to... i ne mogu si pomoć... nemam snage... oću spavat... i nemat obaveza... oću spavat, jest, ić van s ekipom, svirat... ništa drugo mi ne treba... u zadnje vrijeme nemam snage ni za pit... osim na sekenim rođendanima... a ustvari ni tamo nisam popio puno... JA JEBENO NE MOGU PIT!!! Ove subote ću se sašit ko svinja... makar na ispumpavanje išo... ponest 1,5l-2l rakije od doma... sjest pred hitnu i pit... samo pit... upit se do kraja... dezinficirat sa sebe i iz sebe sve sranje šta sam napravio i šta mi se desilo... Sjest pred hitnu da nikom ne smetam... da nikom ne kvarim zabavu... i ubit se od alkohola... i znam da niš neće pomoć, da će problemi ostat i dalje... AL SE JEBENO OĆU SAŠIT DA NE ZNAM KO SAM!!! oću doć doma četveronoške... smrznut ko pizda... možda pokupit ni sam neznam šta... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Jebeno sam ispran!!! i jebeno umoran od svega... kad počne ferije... radit ću samo 4 stvari... spavat, pit, izlazit i svirat... pit ću cijeli dan... i cijele noći... i prije sam sve mogo kanalizirat na šalu, smijeh... a sad sam umoran i smijat se... i sad je kasno... i prošla ponoć... i sjeban sam da ne mogu spavat... a umoran sam... al mozak nema mira... šta bi dao da ne razmišljam tolko... da me neke sitnice ne jebu u mozak tolko... i ne mogu se smijat... usta su mi se ukočila... i ne mogu prestat tipkat... jednostavno ne mogu... zvok me smiruje... ako je to trenutno moguće... i sutra ću pronaći vremena... i svima se oči u oči ispričet... @, imač pravo... teško mi je to priznat jer si to ti... al imaš pravo... i ovaj post je čisto zbog mene... i zbog onih zbog kojih sam ovo napiso... oni znaju o čem se radi... ostali... nemoraju ni znat... i jebeno sam u bedu i jebeno spominjem jebeno... na nije nimalo jebeno... jedino u negativnom smislu... I RAJKO JEBEM LI TI... Poslje iduće probe gitaru nosim doma... jer sad mi jebeno treba... a nemam je doma... kraj sebe... i vući ću je doma... i nazad na probu... i opet doma... i tak stalno... al mi treba doma... kao bolesnome lijek... kao rani zavoj... i sad sam sebi zvučim jadno... i jesam jadan... patetičan... al moram nešto tipkat... tek tolko da tipkam... a ne mogu bez veze lupat po tipkovnici jer zvukovi onda nemaju sistematiku... nemaju melodiku... nakon svake riječi mora doći zvuk razmaknice... ritam koji liječi... i polagano pucam po šavu... ako već nisam... i opet analiziram previše... razmišljam previše... svega imam previše... i prestajem polagano tipkat... rango, hvala za vježbe disanja... tjeskoba lagano nestaje... nadam se da ću zaspat... Sutra pijem...

Odlučeno je...