blog jednog heroja

ponedjeljak, 06.09.2010.

škola -novi problem & mi smo popričali

heh.. jedva sam se dignula ujutro jer smo do 2 ujutro ja i on razgovarali...

uglavnom, nedjelju sam ok provela, jedva sam čekala naš noćni razgovor, štogod.
poslao mi je poruku da dođem do one ruševine, gdje smo ono jednom, vježbali. čekala sam da moji zaspe i onda pobjegla kroz prozor. opet sam ko zadnji idiot šetala tom cestom dok su auti prolazili.. valjda me nije niko prepoznao :P

uglavnom, došla sam tamo i bio je i on. rekao mi je da ćemo samo vježbati...
sjeli smo na jedan blok jedan do drugog i palili i gasili svijetla. u tišini. htjela sam popričat s njim kada završimo. zatim je on bacao neke loptice, a ja sam ih morala zaustavljat i usmjeravat negdje drugdje. bila sam ponosna!! dobro mi je išlo!! :))

''napreduješ, još malo pa ćeš dobiti druge sposobnosti.. bravo!'' rekao mi je bacajući zadnju lopticu. jedva sam to čula jer sam bila skoncentrirana.. pustila sam lopticu i pogledala ga; ''hvala...nego, zašto mi jednostavno niste rekli da ne moram više dolazit na zadatke dok se vi rješavate one žene? bože, šta ja to bilo tako teško?'' on se zacrvenio i rekao mi:'' nemoj to tako shvatit.. mislim, nije dogovor da ćeš svaku večer imat nekakav zadatak... trebala si samo vidjeti kako sve to izgleda, ionako si samo početnik...''
''pa mogli ste mi tako reć, ja sam mislila da ste se nadurili na mene jer sam kasnila onaj put!!''
''oprosti.. ja te nisam zbog toga uzeo za zub.. nisam te uopće uzeo.. ostali jesu.. zbog kašnjenja.''
''super! svaki dan bi trebala lagati svojima da idem s nekime van!! bože, pa imam roditelje koji se brinu!!'' već sam bila ljuta na svih njih...
''uredu.. obećajem ti da ćemo te zvat kad nam budeš bila potrebna ili da naučiš neke stvari.. mislim, tako smo i radili do sada.. bezveze je ovaj nesporazum..''
''da! a ova ostala banda se nema šta durit na mene zbog kašnjenja! kad ne mogu- ne mogu!''
samo je kimnuo glavom a ja sam ljutito otišla... došla sam oko 2 doma, umorna!
sad sam se već smirila jer sam shvatila da sam pre burno reagirala.. ehh...
škola, ne volim te!!

Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 05.09.2010.

ONI su je pobjedili.

javio mi se On. rekao je da su je napokon pobjedili i da više neće imati posla s njom.. drago mi je :/ samo to mi je poslao...

subotu sam ok provela.bila sam i večeras vani i bilo je opet supererr... izguštali smo se prije škole >.<
kad sam bila vani, (opet sam uzela biper sa sobom, za svaki slučaj) poslao mi je poruku na biper da su upravo uspijeli srediti on ženu, i da im se više neće pojavljivati. i da se vidimo sutra.

ne znam.. nije bilo isprike? jesam ja to nekako pre osobno shvatila?? mislim, njegov razočarajući pogled i to? ma wtf?? O.o
moram popričat s NJIM! neda mi se da samo šutimo i budemo sramežljivi. briga me! mogli su mi barem reći da me ne trebaju za sredit tu ženu, a ne me samo tako pustit!! -.-''
dakle, vidimo se večeras, ja i on!!
sutra škola... shitttttttttttt!!! ko će se dignut tako rano.. -.-''

Komentari (0) - Isprintaj - #

subota, 04.09.2010.

i dalje ništa.. O.o

hm.. inače mi se i dalje ne javljaju.. ti super heroji :/ ne znam.. šta sam im toliko skrivila?.. -.-

ali bila sam ja vani s društvom, konačno onako duugo i lijepo i zabavnooo!!
aaaa kako je bilo super!! bili smo u parkiću, našem diskaču, tamo se folirali i tako.. posvudaaa... :DD
baš je bilo super! :)) uzela sam i biper za svaki slučaj ali nisu mi ništa javljali...

ne znam.. nekako mi se čini da čak i nisu toliko ljuti na mene, mislim, šta onda ako sam kasnila, nije neki big deal... nego, više da je to da su shvatili da mogu u potpunosti bez mene i da im ja ne trebam.. :/

ne znam.. ako mi se prestanu obraćat, neću ih cinkat. neka drže tu svoju tajnu.. mene baš briga! u pon opet škola -.-'' tako da.. :-/

Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 03.09.2010.

očito sam ih iznevjerila :OOO

isuse! nisu mi ništa poslali!! očito su se jako naljutili na mene.. :OO

dan sam inače provela dobro... bilo je nešto malo kiše ali ionako sam bila doma cijeli dan.. :P

navečer mi nije niko ništa poslao... nisam znala dali da dođem tamo ili išta... kad nam je prokleta komunikacija samo preko tog prokletog bipera!! kako sam mogla samo otić od svojih roditelja (ponovo!) i njih iznevjerit samo kako bi tamo trčalala i ništa korisno ne radila??!! ne znam zašto bi bili tako nadureni na mene!! >.< valjda su shvatili da im nism potrbna i ne zvali me...

kao da me jednostavno nisu mogli pitat zašto sam kasnila, možda je postojao drugačiji razlog.. ma makar da su me pozdravili!! ništa!!

>.< ma idu mi na živce!!

Komentari (0) - Isprintaj - #

četvrtak, 02.09.2010.

žena se i dalje ne predaje.. -.-

pa.. bio je još jedan sunčan dan... lijepo sam ga provela a navečer me dočekao poziv.. ofc -.-''

popodne sam s bratom igrala neke karte, gledala televiziju, fejsala :D i igrali smo malo badminton... već oko 8 sam primila poziv... nisam znala šta da kažem... htjela sam ful pomoć ali nekako se tamo osjećam beskorisno.. pa sam svojima izmislila da sam ful umorna i da idem spavat tako da i oni idu čim prije.. legli su oko 11 i tek onda sam pobjegla kroz prozor... trčala sam da dođem do osnovne...

opet je bila ogromna borba- fight! On me samo iznevjereno pogledao i nastavio se boriti... ja sam radila samo ono šta sam znala; bježala i usmjeravala negdje drugdje te njene zrake... već sam se i gušila u svoj toj prašini... -.-'' ufff!! opet nisam ni nebo vidjela... baš je bio veliki fight!! ovaj put nisam bila bogzna kako preplašena.. imala sam kao neko samoouzdanje da mi ne može ništa i da je to sve kao neka igra... :-/

brzo su završili, opet tako što je ova žena samo nestala!! svi su si međusobno čestitali i kolegijalno se zagrlili i uputili se nekamo...
nisu me ni pozdravili!!! isuse!! malo sam ih iznevjerila..
valjda nisu to pre ozbiljno shvatili...

otišla sam doma s malom grižnjom savijesti ali nekako, kao da mi ni nije stalo do njih...ionako ih ne poznam... šta sad. :-/
tako da ne znam... :-/ ehhh... ušla kroz prozor, moji nisu ništa skužili.. ehhh... :-/

Komentari (0) - Isprintaj - #

srijeda, 01.09.2010.

jedva došla na zadatak & ona žena se ne predaje -.-''

inače, jučer sam pobjegla iz kuće! nisu me pustili van jer stalno idem! uostalom, ona se žena ne predaje i opet sam se osjećala kao da nisam dio tog tima, da nemam šta radit s njima.

uostalom, utorak je ok prošo.. kao i u pon, nisam bila vani ni nigdje samo sam bila doma... ali ovaj put nisam mogla van!! rekli su mi da prestanem s tim izlascima, svaku večer da sam negdje, da ovaj put ostanem kod kuće.. složila sam se s njima i ostala kod kuće. On mi je na biper poslao poruku da moram doći, da je ona žena opet kod osnovne.. ali ja sam otišla spavati s grižnjom savjesti.. moji su legli i oko 11 mi je napisao: ''gle, moraš doći, makar pobjegla kroz pozor. molim te, dođi.'' nekako sam postavljala jastuke, i pobjegla iz svoje svoje kroz prozor.. pekla me savjest.. nisam znala šta je pravilno.. :-/

došla sam ondje, a tamo prava bitka! svijetla i prašina pršte na sve strane!! svi si dovikuju nešto, ona žena nikako da prestane!! bilo je prestrašno!!! nisam ni nebo vidila od svih tih zračenja!! :OO opet sam se sakrivala i bježala i odbijala te njene ''zrake''... strašno.. imala sam osjećaj da ću poginuti!! bilo je nas 5 protiv nje.. i nikako... !!

opet kao i jučer, odjednom je nestala i sve je prestalo... sva prašina se počela spuštati i nebo se napokon moglo vidjeti. svi su uzdahnuli i čestitali jedni drugima.. ponovo nisam vidjela te ljude. ja sam se nekako držala postrane.. jer se, naravno, osjećam kao da nisam dio njih.

On mi je prišao i rekao da dobro da sam došla, da moram učiti kako je sve to... samo se kimnula glavom nekako, sva još pod dojmom te bitke...
''kako si otišla od kuće?''
''pobjegla sam kroz prozor.''
samo je kimnuo glavom... ja sam se okrenula i otišla.. počela sam i trčati da dođem što prije kući jer ne želim da me ulove...

došla sam kući i mislim da niko nije ništa primjetio.. to je bilo dobro...
ne znam šta ta ženska koja nas napada misli.. čovječe!! još ne mogu vjerovat... koji prizor.. baaa! :S