H.R. Giger <---- vrijedi pogledat
H.R. Giger je osoba za koju je malo tko čuo ali je jedna od najznačajnijih osoba u filmskoj industriji. Naime on je izumitelj i kreator, podrijetlom iz Švicarske, koji inspiraciju za svoja djela crpi iz vlastite očaranosti mračnim i čudnim motivima. Njegovo najvjerojatnije najpoznatije djelo je rad na filmu "Alien" za kojeg je kreirao gotovo svu scenografiju i sva stvorenja koja se u njemu pojavljuju te je za to 1980. dobio Oscara.
Jedna od stranica o Alienu
Malo o meni...
Bout me....
Ime: Nikola
Nick: Sunny_boi
Za SOF2:DH igrače Red Dog Pack
Godinei : 16 30.6
Prebivalište: Pula
Obrazovanje: Opća gimnazija Pula, 2.b
Horoskop: rak
Sport: vaterpolo
Mail: sunny_bo1@hotmail.com
Volim:
-frendove(nemojte krivo shvatit)
-pse
-TBF
-igrati SOF 2, WoW
-zajebanciju
-vaterpolo
-spavati
-i još mnogo toga
Nevolim:
-gamad
-ljude koji nevole mene
-kratko spavati
-ponekad školu
-učiti
Songs:
NOSTALGIČNA- TBF
Može bit da san potrošija I ono malo suza
za navodnit dolinu sevdaha I bluesa
svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive I rade
I samo vole, I smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su život I sloboda
Ka roba, koju će neki moćnik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije, I ne znan šta mi je
Stari s bafama, stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
al ditetu sve je sjajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
i pari mi se puno lipše I ove kapi kiše
ka da šapću: “Nikad više…”
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta I dio mene
Al vrate ga kiše, I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga.
*
Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit
pa mislin, tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
Željnog rata I žednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
I u mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me tamo donila roda
Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan
A razliku između zla I dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni od hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Ovce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
I kad zavlada mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
*
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko iznad poimanja dobra i zla
visoko gore, ka Suncu, u nebesa
di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj.
četvrtak, 14.07.2005.
Poslije Kostrene
Dočekao nas je autobus u 16h u Puli kod antena-sata, i mi smo krenuli u Kostrenu na prvu utakmicu. Bus je unatoč svemu bio sjeban i sretni smo što smo uopće došli tamo i nazad. No o tome kasnije. Znači mi smo bili na putu i svi sretni u dobrom raspoloženju uživali u putovanju. I tako smo mi putovali i putovali i putovali i putovali i putovali i već sam sam sebi dosadio, uglavnom dugo smo putovali i napokon ugledai ploču s natpisom KOSTRENA. Mi svi sretni gledamo kad ćemo ugledat more, a ono mora nigdje. Odjednom bus staje naš trener izlazi i zaustavlja prvi auto da pita kuda do mora najkraćim putem.i ono neki dedek mu objašnjava i objašnjava i ode dalje. Naš trener ulazi u bus a mi ga pitamo i ste saznali di treba ić? a ono dedica mu reko da on nezna da čeka drugi auto. I onda izlazi on ponovo ista procedura i napokon znamo di treba ić. Kad ono mi napravili dvjesto metara a vozač skreće i još 50m staje i kao tu smo. Mi pitamo trenera di smo a on kaže ma tu po ovom putu i tamo smo. Mi dobro i za njim. On kao zna put i mi smo hodali 15 min da bi napokon vidli toliko očekivano more. I mi napokon došli do terena vidli ovi već u vodi zagrijavaju se. Dobro nama trener objašnjava taktiku i idemo na zagrijavanje. Ono presvlačimo se svi nas gledaju, krećemo prema moru i ko će prvi u vodu, ko će prvi u vodu. Ja kao ono ću bit faca krenuo po škalama taknem vodu ono voda jebeni led. I ništa mi se zagrijavamo nakon što smo svi ušli, i prije početka utakmice izlazimo po kapice. I ono počinje kiša, ami moramo igrat i opet u vodu. I ništa mi počinjemo ovo ono primimo gol, damo jedan gol. I to je bilo sve od nas. Kasnije smo primili puno golova a nijeddan dali tako da je bilo puno:1. Ali to nije bitno, bitno je da nam je trener reko da igramo samo obranu, a šta ćemo nego tako, i mi bili u obrani cijelo vrijeme. A ben, ništa idemo mi polako prema busu, kad ono dođemo do njega a on neće upaliti, i neće i neće. I šta ćemo nego gurat. Zamislite da nas je netko vidio, nas 15 gura jebeni bus. I napokon upali se i mi krećemo, samo smo stali 10 min da vidimo bazen na kantridi i jurimo doma da nam ne krepa bus. U busu smo se opet zezali ko u suprotnom smjeru samo smo sada čekali pulu. I tako je nesretno završila naša ekspanzija u Kostrenu iz koje smo se vratili poraženi ali nam to ne smeta jer sada znamo koga treba izbjegavati!
- 21:17 -
Komentari (7) - Isprintaj - #
