KUĆA SNOVA I NARANČASTA LIVADA

Prva stvar koja mi je pala na pamet, slušam tako ovu pjesmu, evo baš završava, pa rekoh, idem je staviti na blog, i posvetiti jednoj curki koja nije zaljubljena, već samo smotana i ima šiške i voli štrudele od višanja.
ZID
Poljubi prvo one nesrećne/Pa onda smiri one nemirne.
Lutkama sašij male haljine/I lovcima zategni lukove.
Pronađi me/U sobi gde umire dan.
U mojim hladnim, kišnim sobama,/Na zidu crtež crnog crva.
Pogledaj zid,/ pogledaj zid/Iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila.
Pronađi me/Pronađi me/U sobi gde umire dan.
Mi smo slobodni/Mi smo slobodni,
Ja sam rođen sasvim sam/Rođen sasvim sam.
Pomiri pse i mačke rečima/Nahrani gladne svojim očima.
Dodirni dlanom nedodirljive/I spasi nas neuhvatljive.
Pronađi me/Pronađi me/U sobi gde umire dan.
Zajaši vetar prema brdima/U brdu kamen, so u nedrima.
Pogledaj zid, pogledaj zid/Na zidu senke naših godina.
Pronađi me/Pronađi me/U sobi gde umire dan.
Mi smo slobodni/Mi smo slobodni,
Ja sam rođen sasvim sam/Rođen sasvim sam.

A kad sam već krenula s EKV,piše mi se o njima, jer su zakon, da stavim još malo mudrih misli pa eto, kome se da, nek čita...pozzdrav...
Bojan Pečar, basist:
Dva balona
Ja cu najpre da ispricam pricu o zutim i plavim balonima. Napisao sam je u trecem ili cetvrtom razredu osnovne skole i mnogima se dopala. Posle sam ponovo pokusavao da napisem nesto slicno, ali nikad nisam uspeo tako dobro i tako lepo da "iskazem" sebe. Dakle, kednom, vrlo davno u nekoj dalekoj zemlji, postojao je svet u kome su ziveli plavi i zuti baloni. Bio je to prljav i zao svet. Ali u tom svetu jedanput godisnje odrzavao se jedan praznik na kojem bi se uvek nasli jedan plavi i jedan zuti balon koji bi se vezali koncima i vinuli visoko i daleko u nebesko plavetnilo. Dva balona su dugo cekala taj dan. I on je dosao, baloni su se upleli i otisli u nebo. Ali gore se zuti balon odjednom uplasio i pozeleo da pobegne. Plavi ga je je vukao i smirivao, ali su se ipak razisli, jer se zuti vratio dole na zemlju, a plavi je odleteo suvise visoko da bi ga pratio nazad. Ja sam kao mali verovao da cu naci svoj balon plavi ili zuti i da cu njim odleprsati. kada sam odrastao, shvatio sam da sam medju crvenim i crnim balonima a mi u "Katarini" smo svi sareni baloni. Sareni smo spolja, a unutra smo jednobojni. I muzika nam je takva, sarena, a jednobojna unutra. Ali prica o plavom i zutom balonu uvek ostaje.

ZAJEDNO
«Mi smo dozvolili/Da stvari od predaleko
Ova je borba bila/Ispod časti, protiv razuma.
U prošlim danima/Osvojili smo ponos,
U prošlim danima/Izgubili smo sve, sve, sve.»

Margita Stefanović, klavijaturistica, izjavila je ovo u nekom intervjuu nakon što su EKV napisali pjesmu «Zemlja».
Svi imamo puno srece sto smo ovde rodjeni, a svi kukamo sto nismo rodjeni tamo gde je bolje. Nije nigde bolje. Tvoja cela istina se nalazi ovde, ispricana je jako jasno a ako ne mozes da je prepoznas onda si lud. Zemlja nas nije zapocela pa ostavila, ona nas je izdrzala uzasno dugo. Sve price o seobama, o malim cudnim ljudima koji su uspeli da naprave velike stvari, sve su to price koje je ta zemlja istrpela uz mnogo zivih svedoka koji su isto deo nje. A nikako da se isprica prica o toj zemlji. Uvek se dobije na parce ili se prica pod laznim imenom ili se neka cela zemlja svodi pod jednog coveka, sto je iskljuceno, sto niko osim nas ne radi. Zemlju svedes pod jednog coveka a onda vlast razvodnis ne na imena i prezimena nego na tela koja su svemu strana.
Da bi sve bilo malo kristalnije, idu riječi pjesme:
ZEMLJA
Ovo je zemlja za nas/Ovo je zemlja za sve naše ljude.
Ovo je kuća za nas/Ovo je kuća za svu našu decu.
Pogledaj me,o, pogledaj me očima deteta.
U zemlji vidim spas/Iz sna me budi glas koji prepoznajem,
Dok grane miluju naša tela/Dok senke prave pokrov za nas,
Pogledaj me,o, pogledaj me očima deteta.
Pogledaj me,o, pogledaj me očima deteta.
Čujem vrati se/Čujem ostani,
Čujem vrati se/Dozvoli mi.
Čujem vrati se/Čujem ostani,
Čujem vrati se/Oprosti mi.
U svakom porazu/Ja sam video deo slobode,
I kad je gotovo/Za mene, znaj, tek tad je počelo.
Pogledaj me,o, pogledaj me očima deteta.
Pogledaj me,o, pogledaj me očima deteta.
Čujem vrati se/Čujem ostani,
Čujem vrati se/Dozvoli mi.
Čujem vrati se/Čujem ostani,
Čujem vrati se/Ne idi, ne idi, ne...

Milan Mladenović, gitara i vokal :
Promene su me uvek fascinirale - to kako ljudi vremenom menjaju izgled i svoje unutrasnje osobine i kvalitete...Mislim da je jedini nacin da covek ostane ne isti, nego da ostane svoj - jeste da se vremenom menja. Emocija je najveca ljudska vrednost, i to iskrena emocija koju ljudi ulazu u ono sto rade ili u kontakte sa drugim ljudima.

Slažem se skroz s njim...eto, (power to the) PEOPLE, uživajte...

MySpace Layouts