Pišanje uz vjetar

Pročitao sam malo zadnji post.. Gdje pričam o limbu i o depresiji i o takvim glupostima.
I, jel se što promijenilo u međuvremenu? Pa, Gračan je još uvijek trener Rijeke.. To me ne zanima toliko, barem ne trenutno.. Valjda zbog pauze.. Šta je bilo s ostalim stvarima?
Pa, malo dobiješ malo izgubiš.. Dobio sam novu putovnicu, staru još uvijek nisam našao, nadam se da ni neću sada.. Jest da me nova koštala, ali tako je, kad si glup da izgubiš nešto onda plati. Sva sreća pa još imam nekoga tko će plaćati moje gluposti..
I šta još..
Da, dobio sam posao.. I trebalo je sve biti ok.. Barem tako piše u prošlom postu.. Da sam našao putovnicu, ili pare, ili posao da bi bilo ok.. Da ću se vratiti u ono 'sve je ok' stanje uma.. Jesam li?
Pa ono.. Nisam.. Izgubio sam nešto drugo.. Na neki način jedna osoba koja je bila jako važna u mome životu više ne postoji.. Osim u mojoj glavi.. Teško se oprostiti od tako nečega, pogotovo kad nisi ti donio taj izbor. Kada si prisiljen tako nešto napraviti.. I slušam radio, pričaju o novogodišnjim odlukama, kao, bitno je da si postaviš više malih ciljeva koje imaš šanse ispuniti, i da ne razbijaš glavu oko stvari koje ne možeš promijeniti.. E jebiga, ja sam uvijek razbijao glavu oko nekih stvari koje ne mogu promijeniti.. I onda sam se uspio izboriti s time, smanjio sam to na neku prihvatljivu granicu. Prestao sam razbijati glavu oko stvari koje ne mogu promijeniti.. I koncentrirao se na stvari koje mogu promijeniti.. I promijenio sam ih. I zašto onda sada nije sve ok? Nemam pojma.. Mislim, nemam pojma zašto sam to napisao.. Sada stvarno sve je ok.. Prvi puta u par godina znam točno sve što trebam znati.. O sebi, o ljudima oko sebe, o svemu što me zanima.. Na čistome sam, nema nikakvih nejasnoća.. Sve je kristalno jasno.. Pa ono, za to bi trebao biti zahvalan? Šta ne? Pisanje oslobađa (a ne rad, kao što piše negdje), mene je oslobodilo.. Ne do kraja, ali na dobrom sam putu.. Nakon dugo vremena sam koncentriran sam na sebe.. Jebemu, ja uopće nisam loš.. Samo što nisam toliko obraćao pažnju na to.. Ja sam jebeno dobra osoba.. Nemam pojma kako sam takav ispao.. Bilo je dosta toga protiv mene, ali ono, iz svega sam izašao.. I kad ti se čini da je zid ne znam koliko velik pred tobom, nema ti druge, ili legni ispod njega i čekaj da te vrijeme proguta, ili se popni preko i izbori se za sebe! E, pa ja se borim, a vi kako hoćete..

I prvi puta nakon dugo vremena mogu reći da sam zadovoljan iznutra.. Nije to ono površinski, osvojiš turnir pa si ful happy, nego baš sam zadovoljan stvarima u svojoj glavi.. Zadovoljan sam kako mi glava funkcionira.. Zadovoljan sam sam sobom! To je ono najvažnije.. Da, i ponosan! Ja sam ponosan na sebe.. Neke stvari koje sam napravio u zadnjih par mjeseci me stvarno ispunjavaju ponosom.. Mogu slobodno hodati uzdignutoga čela!
Dalje sve ide samo od sebe..

Živi i zdravi bili.. :)