arrgh ubit ću sama sebe....
znam da je prošlo duuuuuuugo vremena i da sam obećala da ću pisati češće...
al ne stignem ni pisati uopće...
grrr....
nadam se da se ne ljutite jako...


- A što je bilo sa djedovim roditeljima? - upita Rea
- Otkada je vaš djed,moj tata,krenuo u školu oni su se posvađali i nikada se više nisu čuli -
- Kako to da ne spominješ zmajeve svoje bake i djeda? - opet ja.
- Govorili su mi da su oni stariji te da se odmaraju,no kasnije ih više nikada nisu spomenuli. -
- Čekajte,čekajte.. - napokon se i tata ubacio. - Jesam li ja to dobro čuo?Ili mi se pak pričinilo da vi možda pričate o ZMAJEVIMA?! - bio je zbunjen,no po izrazima naših lica shvatio je da je dobro čuo.
- Možete mi objasniti sve od početka,meni ništa nije jasno? - u glasu mu se čuo ton zapovijedi.
- Ovako - sad nas je sve Rea preduhitrila. -Dea je pozvana u Kamp za zmajeve,kako tebe nije bilo kod kuće,upitala je mamu što je to.Nato se mama rasplakala,pa je Dea shvatila da ona zna nešto o tome i zamolila ju da joj kaže,no mama je rekla kasnije.Tako smo mi sada došle i mama nam je sve ovo ispričala. - sve je ovo rekla u jednom dahu i naposlijetku smireno dodala - Tako sam bar ja shvatila. - zadovoljna samom sobom nasmiješila se.

I ja sam se nasmiješila jer je izgledala kao da je otkrila najveću svijetsku tajnu.No tata se nije smiješio nego je nastavio.

- A što je to zapravo Kamp za zmajeve? -
- Pa neka vrsta kampa očito. - rekla sam.
- Ja sam ozbiljan. -
- I ja također. -
- I što se tamo radi? -
- Pa valjda nešto sa zmajevima. -
- Dea,ozbiljno ne šalim se. -
- Ni ja. -
- Zar se tamo radi sa PRAVIM zmajevima? -
- Naravno. - odgovori mu mama.
- Pa zar oni nikome ne naude? -
- Ne.Ja sam 7 godina provodila cijele dane s njima. -
- Zašto mi to onda nikada nisi spomenula? -
- Što sam ti trebala reči?'Hej dragi ja sam odrasla sa zmajevima.'? -
- Da,nego što?? -
- Pa nisam smjela.Kao prvo,ne bi se htio vjenčati sa mnom,a kao drugo,što bi bilo da sam ti rekla,a ti sve to rastrubio i tada bi se sve o tome saznalo?Nisam smjela riskirati. -
- Mogla si mi reči,ne bih te smatrao luđakinjom ako si to mislila.Niti bi to nekome rekao da si me upozorila! - pobunio se tata.
- Ovaj - ubacila sam se prije nego što je mama uspjela izreči ono što je mislila - smijem li ja ići tamo ili ne? -

Rea je bila na rubu.Svim silama se trudila da ne prasne u smijeh.Stvarno su izgledali smiješno.

- Pa to sve ovosi o tebi. - smireno mi je rekla mama iako joj se po očima vidjelo da želi da kažem da ne želim ići.
- Pa...ovaj...ja bih stvarno željela ići... -
- A kada to počinje? - upitao je tata.
- U ponedjeljak. -
- Već?!Kako to tako kasno jave?A gdje je to?Kako ćeš... -
- Sve će mi biti organizirano u onom trenutku kada potvrdim svoj dolazak. - morala sam ga prekinuti. - Onda mogu li ići? -
- Već sam ti rekla sa sve ovisi o tebi. - rekla je mama.
- A što se mene tiče možeš ići ako ćeš se vratiti živa i zdrava! - dodao je tata.
- Dobro,može!Puno vam hvala! -

Skočila sam sa stolice i oboje ih zagrlila i poljubila.Bila sam toliko sretna da sam htjela sve ovo svima objaviti no bila sam svjesna da to ne smijem učiniti.Ustala je i Rea.Kao da je bila razočarana.

- Hajde Rea,idemo gore! - uhvatila sam ju za ruku. - Laku noć!-
- Sutra idemo u kupovinu!I ne zaboravi potvrditi svoj dolazak! - viknula mi je mama prije nego sam zatvorila vrata.

Toliko sam bila sretna da sam zagrlila i Reau.Otišle smo uz stepenice do naših soba.Cijelim putem je šutila.


eto to je to zasad....
ako uskoro ne budem opet nešto objavila slobodno me objesite za vrbu....
može i naglavačke ako treba...

oprostite na greškama....

svima!!