..studentski život..

nedjelja, 08.07.2007.

...Godišnjica..

Budući da nema faksa..(ma da bar faksa nema,on jos uvijek čvrsto stoji..)..tj nema predavanja, pa sad nemam baš neke teme sto se tice toga za pisat morat cu pokušat nadoknadit to s ostatkom događaja oko mene..
Dakle prošlo je i tih kako kome dugih 5 godina od završetka osnovne škole..pa su se sjetili da bi mi to kao mogli proslavit...Organizatori su kolko tolko obavili svoj posao..Sredili tako da budu a i b razredi zajedno,iako bi se oko cijene tog sveg dalo malo popricati..Na popisu je par dana prije bilo dosta ljudi, ali nas se kod škole pojavilo čak(!!!!)..15!!!..
Imala sam neku čudnu tremu..nije mi baš jasno zašto..al prošlo me čim su se pojavile određene osobe i čak me prilično ljubazno pozdravile..
Ko svi normalni ljudi u tim prigodama morali smo se slikati...Iako stricek Plavec nije bil baš zadovoljan s tim kak se mi smijemo nakon nekoliko pokušaja odustao je, pa kak smo ispali ispali smo...
Zatim smo nakon toga završili na satu razreda koji je počeo s klasicnim prozivanjem...Pa moras rec di si i kaj radis trenutno..bilo je tu svega...od toga "radim krovišta i zidariju"(što je nekima bilo strašno smiješno..)..do toga "ne delam ništ, daj otprite vrata nema zraka..".. Ali mi je jedna sitnica prilično upala u oko..imali smo jednu profesoricu u nižim razredima koja je obozavala jednu učenicu (što je bilo prilično vidljivo)..koliko smo zamijetili to je bilo zbog tog jer joj je stara lijecnica,pa je mala uvijek imala poseban tretman..naravno da se ta ista klinka upisala na medicinski..pa naravno kad je kod prozivanja trebalo procitati njezino ime...profa je rekla:" a sad naša doktorica"...ok..nije bed ljudi..al kaj je morala i sad..nije bil cjeli osnovnjak dosta tih sranja??..
Kasnije smo razgledali školu i krenuli na feštu..vecera je bila skoro pa ok..ništa posebno (doma sam došla gladna)..Smještena sam bila u muškom društvu jer se cure iz našeg razreda nisu baš pokazale u velikom broju..vecera je pocela oko 8..vec oko 9 je bilo prvih znakova pripitosti kod određenih..prepoznali smo to po sali koju je određeni izrekao barem 10 puta:
"de bi de kadu?"
"de bi de tuš?"
"de bi de bide?" (???...wtf?)
Al to je još bilo super do kad nismo skužili da dvojica (baš oni koji su me ljubazno pozdravili)..bježe kroz prozor (nisu se više vratili)..80% ekipe se ubilo od alkohola...
Zahvaljujem Mladenu koji me spasio od određene osobe i plesao samnom jer su svi ostali bili za ništa i jedva su stajali, da nije bilo njega vecer bi mi najvjerojatnije propala..
Pred kraj smo ja i Zrinka uzele mikrofone u ruke i malo zapjevale s bendom...(bilo nam je malo čudno jer od osnovne nismo..)..Uputili smo se prema lokalnom kaficu provjerit kakvo je stanje, al nije radio pa sam bolnih stopala završila doma u 4 sata..bolje doma nego s ostatkom ekipe na motorijadi..

...ani...