ponedjeljak, 22.02.2010.
Bolje sam nego jučer...
Još po navici nadam se tvome koraku na mom putu. Po navici kuham za dvoje, sve je to samo puka navika. Ne želim se nadati, znam da nećeš mi se vratiti, zato , u ime mojih veselih dana, tebi dajem otkaz. Nemaš zašto biti dio moga života, dio mojih rituala. Zatvaram vrata i veseli se novom danu. Odričem se svake navike koju sam imala i od danas si stvaram nove navike. Nemaš pravo biti dio moga života i sada to znam. Svi misle da glumim, ali ja znam, duboko u sebi znam da mi više nisi potrebam.
Kad me pitaju kako sam, kažem istinu. Kažem da je danas bolje nego jučer. Nemam volju za tugu, nemam volju za depresiju. Imam volju za života, imam volju za nove navike. I kad me pitaju kako sam, kažem istinu....
I onda jednog dana kad sam se potpuno oporavila, a tebe se i ne sjetim, otvaram vrata, a na vratima ti! Lica snuždena i s tugom očima. Želiš ući unutra, puštam te. Kažeš kako nemam našu fotelju! Mislim u sebi, koga briga za fotelju. Sjedaš na moj kauč i veliš da me voliš. Kažem kako je to u redu. I stavljam si kavu kuhati, ne, nisam ga ponudila, nije zaslužio. Pitaš kako sam, i kažem ti istinu, bolje sam nego jučer.Gledaš me čudno, ne razumiješ moj sarkazam, nikada ga i nisi razumio. Miris kave širi se stanom i ispijam prvi gutalj. Pitaš me zašto šutim. Kažem ti istinu, uživam u kavi. Nemam potrebu razovarat sa tobom. Imao si priliku za razgovor. Kažeš ljuta si na mene, velim ti da to nije istina. Prošla me ljutnja, prošla me tuga, prošao si me ti. Kažeš kako to nije istina, jer mi smo se voljeli. Kažem ti da je to istina, voljeli smo se, ali sada više ne. Sada samo slobodna i volim samo sebe.
Ali ti me voliš. Nije me briga, ne danas, ne sutra.... Molim te da odeš jer imam pametnijeg posla. A ti želiš razgovarat. Ali ja ne želim, jer nema o čemu razgovarat sa tobom, ti si prošlost.
Pitaš me šta je bilo sa našom foteljom? Nasmijem se i velim kako samo ju nacjepala i zapalila zajedno sa tobom. Gledaš me u nevjerici jer ja nikada tako ne bi reagirala. Da, možda stara ja ne bi, ali nova ja je definitivno tako reagirala i smijala se pri tome. Kako možeš, na vratima mi se pojaviti sa rečenicom Ja te volim!? Odakle ti snage, odakle hrabrosti?
Idi dok te još lijepo molim.
Odlaziš, a ja palim cigaretu i s okusom dima i kave nastavljam dan.
- 13:45 -
