Get a Free Web Site Counter

četvrtak, 21.02.2008.

........ MOJA NAGRAĐENA PRIČA...........

MOJA SAVRŠENA PROSIDBA....



Moje jutro, tipično kao i svako drugo, užurbano i naporno....
Oblačenje za posao na knap kao i uvijek, ispijanje nesice da bi došla k sebi od premalo sna....
Cijeli dan počeo je naopako od toga da sam obukla majcu naopačke zbog koje su mi se smijali cijeli dan, auto krepao, tramvaj pobjegao, nabrijana šefica puše za vratom zbog rokova a ja onako umorna i neispavana najradije bi ju pogledom ubila...
Telefoni ne prestaju zvonit na jednoj liniji mama da me podsjeti na bakin rođendan, na drugoj sestra da me pita koji je glavni grad neke tamo žnj države a treća upravo zvoni i piše – moje najdraže- ....
E najdraže baš mi sad ne trebaš....
Ipak javljam mu se a on govori da je ispred ureda i čeka da krenemo,.... Ma gdhe da dovraga krenem u ovakvoj gužvi....
Ne ne mogu žao mi je ništa do vikenda.... On jadan razočaran, pokunjen izlazi iz zgrade i ulazi u tramvaj....
Malo me i peče savijest ali ne toliko jer nemam vremena jednostavno nemam....
Ma volim ja njega puno ali gdje me baš sad u ovakvoj gužvi ide ispitivat kamo za vikend....
I kad je napokon taj vikend došaao, dragi mi govori samo se dobro obuci jer idemo u pustolovinu....
Nije mi jasno o čemu on to ali neka mu ajde, jadničak je to i zaslužio....
Itako on mene ni manje ni više nego odvede u Lučko.... Eh eto ti pustolovine mislim si ja , gdje je tu pustolovina....
Kad ono on mene doveo da stavim padobran na leđa i uđem u helikopter....Jupi idemo na slobodan pad....jes jesssss... E to mi je trebalo.....
Krenuli smo sa helićem, popeo se na 3000m visine i više smo nego spremni za iskočit....
On stoji na vratima kreće prvi a ja nakon par sekundi za njim.
Okrene se prema meni sa osmjehom na licu nekim vragolastim i pokazuje mi na srce....
Koji ti je vrag, noge su mi se odsjekle , uporno se drži za srce.... Priđem mu bliže, on podigne kacigu i kaže mi: Bojim se odgovora ovo je najlakše, budi moja zauvijek, budi moja žena molim te , navuće kacigu i nestane u oblacima....
A ja ostala stajat ko mulac na vratim , primila se i jednostavno skočila.... Čekao me u zrakou onako u žabljoj pozi sa neznanjem u očima... Samo sam mu klimnula glavom , odvojila se od njega i otvorila padobran.... U sebi sam i riječima rekla, da najdraže udat ću se za tebe....
Taj put ja sam imala malo krivi doskok i strgala nogu, ali neka isplatilo se, definitivno ću zapaamtit taj skok, prosidbu, barem zbog strgane noge he hehe....

ETO MOJA MAŠTA JE TAKO ZAMISLILA MOJU SAVRŠENU PROSIDBU....DOBRO MOŽE I BEZ STRGANE NOŽICE...HEHEHEHEHE....

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.