05
utorak
prosinac
2017
Samoća...
Svaki tvoj odlazak je meni udarac,
svaka tvoja laž je meni modrica
i neka ti nebo oprosti,
jer ja više snage nemam,
voljela bi da nestanem
i ove noći kofere da spremam...
a šta da spremim,
što bol ne nosi
kao da mi se svaki zid smije
i tako prkosi...
koliko sam patnje uz tebe kušala
koliko suza na jastuku ostavila,
koliko noći budna te čekala,
dok se u naručju tvome druga grijala...
i da poslje nje idem ja
u zagrljaj prljav tvoga naručja,
kad miris njen na rukama nosiš
i mene očima oproštaj moliš...
kad si jednom njena vrata otvorio
zašto si se meni vračao,
trebao si da ostaneš kraj nje,
a mene pustiš da živim svoje sne...
ovako me savijaš ko vrbu poslje kiše,
ja nemam ljubavi za tebe više
i neka mi Bog to oprosti
ali moje te srce nakon
svega ne može voljeti...Josipa..autor
Oznake: Moje pjesme
komentiraj (0) * ispiši * #
