Strizibubina Poezija

tipkam i tipkam
ali neznam šta da natipkam
slova su misterija
a riječi kao šifre

treba složiti rečenicu
da smisla ima
pušim cigaru
ne vidim ništa od dima

pa stvarno neznam šta da napišem
inspiracija mi je na nuli
teško i dišem
prazan sam

e sad je dosta
neželim više
al' je ovo glupo
kraj se piše

bijes me tera na svašta
i loše i dobro
granica nemam
a i da imam one s pomiču

pogled na ljude
me tera u kut
jer se bojim samog sebe
a oni ne znaju

u meni leži nešta mračno
skroz zlo i okrutno
nemože izaći
na svjetlo

bolest je to jedna
koja leži u svima nama
nevidljiva drugima
nepoznata

taj bijes se bori
da izađe iz nas
da nađe poklonika
tame i zla

Kad si mlad
zajeb te čeka
Kad si star
proživio si zajeb
i boli te đon

u zajebu te sjebu svi
i dobri i loši
pod pokrivačem sakrivene
njihove namjere zle

On ti zajeb dao
On te i sjebao
zajebano je to
a i nepravedno

drži svoj zajeb
kao oko u glavi
zajebi ih sve
te ih sve pobjedi