|
Stigao je brod!
Došao je plin!
Radi nam frižider, pardon - hladnjak!
A počela je rominjati i neka kišica!
Super dan!
Našao sam se odmah ujutro s mojim novim prijateljima, znao sam da nema ništa od ronjenja taj dan, pa sam pojasnio majci kako je viroza trajala svega 24 sata i kako sam sada potpuno fit.
Povjerovala mi je, naivka.
Odlučili smo uprkos lošem vremenu – skupljati školjke.
More ih je tijekom noći popilično mnogo izbacilo na plaže.
Zgrabili smo svak svoju vreću i čavrljajući šetali po plažama i sakupljali te božanske, morske ukrase.
Ne znam kako sam se izgubio.
Zanio sam se u misli, od jučer mi dida nije izlazio iz njih, pa sam sakupljao školjke i odlazio sve dalje i dalje.
Mogu reći – jako daleko od Male plaže.
Ne znam koliko sam dugo tako šetao i sakupljao ono što ćemo «uvalit turistima», kad mi je odjednom otežala vreća koju sam tako brižljivo punio.
Spustio sam ju na žalo i ispravio se osjećajući kako mi kvrckaju sve koščice.
Okrenuo sam se prijateljima da im kažem kako mi se više ne da ovo raditi – i ostao zabezeknut.
Bio sam sam samcat!
Nigdje nikog!
Osvrnuo sam se, misleći da mi se skrivaju – ali oko mene je bila samo tišina, more i šuma.
Usput shvatih da sam silno žedan.
Uzdahnuo sam, svjestan da sam u gabuli, odlučio vreću sakriti pod jedan bor, pa se s tatom vratiti sutradan po to, bila je preteška.
Stvarno.
|