stillhoping

elem......

volim kad nocu,po mraku odbauljam do frizidera pa cuceci pored otvorenih vrata klopam ladnu lubenicu..kasikom.......a neki put i ostavim kasiku unutra pa ujutru vicu na mene....
ne volim onu pizdariju zvanu prsut i dinja...jerbo,koliko se ja razumem u `ranu,prsut se jede uz `leba....i sir...

volim dinstane prstace i zive vongole pokapane limunom
ne volim ..dagnje...pucka `rana a glume da su nesto ekstra....


onda...

onda....

ne volim previse ambiciozne zene koje su potekle sa socijalnog dna......jer nema toga na sta nece zgaziti....

ne volim kad su ljudi previse "u redu"....smrdi tu nesto....

volim ujutru da pijem kafu sama...i da cutim....
mrzim sto moja pluca lose reaguju na dzoint te izbegavam...


mrzim da budem uredna
a jos vise kad neko zagleda moj nered

volim kreativnost
al' ne volim kad moj potomak nasem mastifu oboji glavu crvenom i plavom temperom...

mrzim psihopote koji vole da izigravaju ekscentrike a pri tom nemaju genijalnost jednog Dalija

mrzim sto sam ovisnik o mirisima....nista me ne vraca nazad kao mirisi koji ostaju u nekom delu mozga....miris vruceg hleba moje nane...miris mora onog prvog dana kad stignem tamo...tudjih stanova..miris ulice u leto,kad se kuva dzem od kajsija.....miris zime sa sve vrucom rakijom i kiselim kupusom....mirisi....mirisi.....

mrzim svoju posvecenost
mrzim sto ne mogu protiv toga

ali volim Bertolda Brehta....
i onu njegovu pesmu koja se zove "Govoriti ujutru i uvece"
i jos jednu,"Dobro,sad ste kvit"
i koja glasi:

Dobro,sad ste kvit.
Sta ti je dao - platio si.
Time sto primas.Racun je podmiren.Nego:
Sta vam znaci to sto se sad rastajete?
Sta jos zaoravo napustas napustajuci njega?
kuda si,zaprav,otisao odlazeci njemu?
Onog sto iz nistavila dolazi
Ne pitaju zasto dolazi,vec
Zasto je otisao u nistavilo."


mrzim hvatanje na suze
mrzim sto sam ponekad ravdnodusna prema placu.....

i da,volim Google...

elem...

Sparina i strasna guzva na ulici su me smorili i unervozili...Moje srce,tu i tamo,ume da se sprda sa mnom i da ubrzava i usporava po svom nahodjenju.Polovina jedne bele tabletice ume da zaustavi lake drhtaje koji su nalik na treperenje golubijih krila.


Krajem juna je ,opet,bio jedan sasvim lep,bistar dan sa plavim nebom i lakim povetarcem.Jedno vencanje,u zemunskoj opstini,na kome sam bila kuma.Intimno malo vencanje,mladenci - On,u pedesetim,muzicar,umeren,pusta nju da bude zvezda u drustvu,ONA - u tridesetim,u laganoj haljinici sa bretelama,sa osmehom od uva do uva,grlata,pogana na jeziku ,s najneznijim ocima koje sam ikad videla u zivotu.A onda,tu je dosetao sa buketom i nekakav gosn Mica Bogic (kome uvek spominju i prezime uz ime te to cinim i ja),u sezdesetim godinama,inace obozavaoc mlade,na vencanju u ulozi fotografa.

Rucak na Dunavu,bez gosn Mice Bogica.Gospodski je izbegao rucak i otsetao niz zemunsku kaldrmu.

Fino popodne.Dobra hrana.Divna boja vina.Cisto plava boja neba,ona slovacka plava,nad vodom.

U autobusu ,u povratku,slusam neku muziku...


elem...

digresije,nicim izazvane....

Da li znate da je Crnjanski umro jer je resio da umre? Obdukcija nije pokazala uzroke smrti.Konzilijum je kazao da je smrt psihosomatske prirode.

Nesto mislim,lepo je kad odes svojom voljom,a ne u losem trenutku...kad te nije strah..


eto


elem....

mnogo osvetljenih prozora ove veceri....ne razbijam glavu oko toga sta rade svi ti ljudi iza ...