Stih, dva

trebam te

zar ne shvačaš da te trebam
i da sam te trebao puno više
nego što misliš, nego što si dala
i da tvom davanju pažnje i ljubavi nije kraj

noći usamljene, i san koji to nije
dani prazni, bez radosti, bez pažnje,
bez brige i veselja
samo samotni i jednaki

dođi i budi sa mnom
ujutro, po danu, uveče,
u svakom trenutku
daj snagu biću mome

jer trebam te kad sam ranjen,
kad sam tužan i očajan,
jer trebam te još danas,
još jučer, još sutra...

Aylan

obećanja

obeća san ti nešto
i nisam ispunia
ni najmanju sitnicu
da sam proba...

obeća san ti i kule i gradove
a ni staju nisan napravia

obeća san ti sriću i ljubav
i viruj mi....tija san...

ali se uvik nešto desilo...
uvik nešto... van moje kontrole...
i osta san zarobljen
u obećanjima svojim

možda da san muča
pa šta bude...
ali ne bi ti izvuka
smješak na licu...

ali kraj obećanja stojin
i kunem se
umrit ću
dok ih ne ispunim

a ako ne ispunim reći ćeš
pa barem je proba
dat mi kule i gradove
drugi nisu ni to....

Znam

znam da ti je teško
i da svaki dan svoj teret nosi
znam da stoput kažeš
ne mogu više....
znam da me nema
da te nosim i da moraš sama
i da ti svaki dan
biva sve teži i teži...

znam da si ljuta
jer nikome nije lako biti sam
bez pomoći
bez nade

znam da sam prekršio obećanja
i da ovo nema veze
i znam da kad plačeš
da te nitko ne čuje...

ali i znam i vjerujem
da ćemo zajedno nositi teret
i da ćeš biti sretnija
i da ću te čuti kad plačeš...

... i kad se smiješ...