|
|
| < | kolovoz, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Shot at 2007-07-20
Shot at 2007-07-20
Shot at 2007-07-20
Shot at 2007-07-20
Gledam te,i ti gledaš mene...
Ne razumijem te,oči ti sjaje,a srce vene...
Želim te,jako i čvrsto,tiho i nježno...
Gubim te,valjda je tako neizbježno...
Lažem svima,istinu samo moje srce zna...
Pitam se dali istinu tvoje srce zna...
Boli me...
Jer znam da ne želi me...
Polako zaboravljam sve...
Jer drugi su mi rekli da tako moram...
Srce mi gori...
Jer tek sad shvaćam da nije znao da ga volim...
Patim...
Jer tako moram i želim...
Bježim...
Jer ne mogu da se svega ne sramim..
Sanjam...
Jer još za njegovim dodirom tragam...
Zna da kajem se...
Jer ipak srušila sam sve...
Nije htio razumijeti me...
I znam da će na kraju tražiti me...
Ali sada stvarno odlazim...
Ovaj put zauvijek...
Okrećem leđa svemu i čuvam sve u srcu...
Nikome ništa ne govorim...
Samo šutim o svemu sa smješkom na licu i
Lažnom srećom u oku...
Plačem kad mogu i
Bježim što dalje jer ne mogu više biti...
DJEVOJKA UZALUD UKRADENOG SRCA.........
Kad bi barem znao da te volim ko Boga,
Kad bi barem znao da ne spavam više zbog toga,
Jer,kad bi znao,možda ne bi bilo ovako
Sve je počelo dobro,a završilo naopako...
Proklet bio dan kad sam te prvi put vidla,
Jer,od tog trenutka sam svakim danom šizila,
Zbog tih očiju,umiljatog pogleda,te crne kose,
Moje je lice bilo prepuno kapljica suza poput jutarnje rose...
Svakim danom volim te sve više,
tako i u mom srcu piše,
nadu nikad nisam gubila,
Iako bih se sad zbog toga ubila...
Da bar je sve ko i prije,
sad iz mojih očiju kiša lije,
da bar to nikad nisam doznala
i istinu o tebi spoznala...
Pokušavam se praviti da te ne poznajem,
Ali,to je nemoguće,
kakav si tek sad spoznajem,
Svake noći molim Boga,
A i činim više od toga,
Da bar istina nije kriva,
Bože,molim te,
nek mi oprosti jer sam živa,
...jer kad bi znao da te volim,
Možda ne bi bilo ovako,
Sve je počelo dobro,a završilo naopako...
Kao što i sam naslov kaže,ljudovi,nemam inspiracije...9 je sati ujutro,moji su maloprije otputovali na more
i jednostavno nemogu zaspati...Nije bitno,jedino kaj je bitno je da ja sutra idem na more i nema me doma do kraja 8.mj.Fakat sama sebe žalim.Ovih dana me nekaj pucalo i malo sam surfala po netu i našla 2 predobre pjesmice.
da imate kaj za čitati dok me nema...
.U Markuševcu nema ništa novog,jedni umiru,drugi se rađaju
i opet sve ispočetka...Od moje ekipice,većina ih je na moru-Lucija na Krku,(?),Valentina negdje kod Trogira ili di već,Josipa naporno crnči,Petra brije po Bidrovcu i željno iščekuje muža,Fila se napokon odmaknula od svog komada i otišla u Zaprešić(djete drago,kaj te tam tjeralo,iz elitnog djela u tzv. pripizdinu)......I ovi kaj su doma,uskoro put pod noge i drito na more...Ja ću danas do Ronda na posljednju pomast(ups,mislila sam na posljednje piće)a onda malo u dalmaciju zavoditi ljene dalmatince......loooooooooooolllll
.I to je to,neznam kaj da još istračam...pozzam sve koje znam i možda neznam...vale.karol.ševu,jopu,petru i naše mužiće......
objašnjenje je u potpunosti nepotrebno...
P.S.Pjesme jesu malo duže,ali vjerujte mi da je vrijedno par minutica da pročitate jer su prejebene...Nisu moje,ali...Nadam se da se neko od vas ipak bude pronašo u jednoj od ove dvije...ili možda više...
SEE YA,..........
