Bezvezni vic ponedjeljkom (4)
Ne mogu - rekoh.
Hajde, dođi - bila je uporna. Čekaj, ne mogu još, što si tako navalila!? - zavapih. Ohhh, ahhh... probaj još jednom, ne odustaj, vidi mene - rekla je dok su joj usne podrhtavale. Možda drugi puta, žao mi je - rekoh pomalo rezignirano. Dođi malo dublje, hajde, ne misli ni na što, samo se prepusti - molila je. Ne mogu i gotovo, nije još vrijeme! - rekoh pomalo gubeći samopouzdanje. Sada ti je prilika, ne propuštaj je - bila je nevjerojatno uporna. Ajde dobro, ali pričekaj još malo - rekoh da je ne razočaram. Već čekam pola sata, ali dobro, strpit ću se - rekla je. Čemu žurba? Meni treba više vremena, jebiga, takav sam - progunđah. Čini mi se da je oko 18 - govorila je onako više za sebe. Zar ti ne bi bilo ljepše da je više? - upitah tek da dobijem na vremenu. Bi, ali nije loše ni ovako ... no hajde jesi li se odlučio? - opet je skrenula na prvobitnu stvar. Evoooo meeee, dooo-laaaa-ziiiiim, aaaaaaaahh, jooooj - gotovo zaurlah. Zaključak: Svibanjske temperature mora doista mogu obeshrabriti i iskonske ljubitelje kupanja, poput mene. ;-) |
Bezvezni vic ponedjeljkom (3)
- Mogao si za godišnjicu braka barem klimu u auto ugraditi! - reče ona dok su se jednog vrućeg dana vozili prema King Crossu.
- Draga, razmišljao sam o tome i ipak nešto poduzeo ... - Stvarno?? I što si poduzeo, brzo reci ... - Evo, jedno puno povoljnije riješenje - reče on i stavi CD. - Dovraga, što je to? - Zima. - Kakva zima? - Pa od Vivaldija ... upravo slušamo stavak Allegro Non Molto... - Onda bar stavi Largo, šmrc ... - reče ona. - Da, draga. |
svibanj, 2005 | > | |||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |