subota, 01.12.2007.

Pozitivno mišljenje kao jedro...

Jedna drevna legenda priča o tri muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće. Ali teret nisu osjećali jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visjele obješene na drvenoj motki na ramenu. Upitali prvog čovjeka što ima u vrećama. Odgovorio je: "Svi moji uspjesi, sva dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, promatram, proučavam, mozgam što ću. Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima."
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unatrag, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čovjeka upitali isto. Rekao je: "U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kamo god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške."
Treći je čovjek odgovorio: "Na prednjoj vreći napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. Vreća na leđima ima natpis "loša sjećanja" i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje kadikad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu."
Tri su jedra o kojima čovjek govori : pozitivno o sebi , pozitivno o drugom , pozitivno o situaciji . Jedra pozitivnog mišljenja!Svi smo rođeni da sami biramo misli koje će nam usmjeriti život . Izaberimo onda jedra s kojima se najdalje stiže...


----------------------------------------------

Ovu štafetu mi je proslijedila moja mala Agi

Priznajem... Da sam još uvijek mamina i tatina curica i da ne bih mogla bez njih!
Priznajem... Da nisam uvijek iskrena prema roditeljima.
Priznajem... Da sam jako zaljubljiva.
Priznajem... Da se brzo vežem za ljude.
Priznajem... Da sam malo naivna.
Priznajem... Da iako su me neki dosta puta razocarali ja cu svima uvijek oprostiti i pružiti drugu priliku!
Priznajem... Da sam nekad stvarno bahata.
Priznajem... Da sam uvijek nasmijana čak iako se ispod tog osmijeha kriju suze.
Priznajem... Da me se jako brzo može rasplakati.
Priznajem... Da mi trenutačno 1. mjesto u životu zauzima Antonio.
Priznajem... Da bih napravila sve za prijatelje makar i sebe uvela u kritičnu situaciju.
Priznajem... Da sam luda za obućom. Imam masu cipela i tenisica.
Priznajem... Da sam do 4. osnovne pila bočicu.
Priznajem... Da dnevno pojedem bar 3 čokolade.
Priznajem... Da mi je jako žao što sam pred godinu dana ošišala soju duuugu kosu.
Priznajem... Da je Kristina jedna od važnijih osoba u mom životu.
Priznajem... Da bi mi bilo dosadno bez mog brata i da ga jako jako jako volim.
Priznajem... Da ne bih htjela bit ovako visoka.
Priznajem... Da kad me nešto pukne to i napravim.
Priznajem... Da je moja bivša razrednica najgora osoba koju sam upoznala.
Priznajem... Da mi moj tata užasno fali kad je na brodu.
Priznajem... Da sam komunikativna i da volim upoznavati nove ljude.
Priznajem... Da bi bar na jedan dan htjela bit dečko.
Priznajem... Da ne znam tablicu množenja kako treba.
Priznajem... Da uopće nisam sramežljiva ali mrzim kad me netko tjera da nešto radim pred nekim (npr. pjevam, sviram gitaru, da pokazujem svoje crteže)
Priznajem... Da ne volim kad me obitelj hvali (to je u zadnje vrijeme jako izraženo zbog OK-a)
Priznajem... Da mi je pisati za OK totalno super, uživam u tome.
Priznajem... Da imam još stvari za priznati al inisu za javnost

Štafetu predajem :
KIKI
TOMMYU
DENISU


Voli vas As3d

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.