13
četvrtak
srpanj
2006
Sid Baret
Svet rokenrola ostao bez "Ludog dijamanta"
Sa nekoliko dana zakašnjenja objavljeno je da je preminuo Sid Baret, jedan od osnivača čuvene britanske psihodelične grupe Pink Floyd. Baret je preminuo u 60. godini života (najverovatnije u petak, 7. jula), a uzrok smrti nije saopšten. Pretpostavke su da to ima veze sa dijabetesom od kojeg je Baret poslednjih godina bolovao. Predstavnica za štampu grupe Pink Floyd najavila je privatnu porodičnu sahranu.
Baret, čiji je pravo ime Rodžer Kit Baret (Sid je nadimak koji je dobio kao tinejdžer), i koje je on poslednjih godina stalno koristio, jedan je od tvoraca grupe Pink Floyd sa kojima je radio između 1965. i 1968, kada se okrenuo solo karijeri. Grupu je osnovao sa Rodžerom Votersom (uz njih su bili i Nik Mejson i Ričard Rajt), postao je velika zvezda u 21. godini, ali poslednjih meseci boravka u grupi Pink Floyd jedva da su negde mogli uživo da nastupaju. Pošto je bio mentalno nestabilan, dobrim delom i zbog zavisnosti od psihodelične droge LSD, Baret je isuviše često pravio probleme tokom nastupa (na jednom plej-bek nastupu u televizijskom programu, jednostavno je zurio praznim pogledom u kameru umesto da peva). Zbog toga su Pink Floyd angažovali Dejva Gilmura kao gitaristu, sa idejom da Baret više ne bude prisustan na živim nastupima. Ipak, Baret je kompletno napustio grupu, ali je nakon toga, u prvoj polovini 70-ih, objavio dva nezapažena solo albuma: "The Madcap Laughs" i "Barrett", dok se 1988. pojavio i album "Opel", sa dotad neobjavljenim snimcima. Pet godina nakon njegovog odlaska iz benda, Pink Floyd su objavili svoj najpoznatiji album "Dark Side of the Moon".
Bouvi utučen
"Ne mogu vam reći koliko sam tužan", bile su prve reči Dejvida Bouvija kad je čuo za Baretovu smrt. "Sid je bio moja velika inspiracija. Bio je tako harizmatičan, originalan kompozitor... Njegov uticaj na moje razmišljanje ogroman je. Najviše žalim što ga nikad nisam upoznao. Pravi dijamant", dodao je Bouvi. U saopštenju za javnost, grupa Pink Floyd je, pak, navela: "Grupa je ožalošćena smrću Sida Bareta. Sid je osvetlio put grupi i ranim danima i ostavio nasleđe koje i dalje inspiriše".
Dok su Pink Floyd postajali sve popularniji, Voters je suosnivaču posvetio legendarnu pesmu "Shine on Your Crazy Diamond", a i na prošlogodišnjem Live 8 nastupu u Londonu ponovo ujedinjeni Pink Floyd, bez Bareta, izveli su "Wish You Were Here" - još jednu posvetu svom prvom pevaču i kompozitoru. Poslednjih godina Baret je živeo u kući svoje pokojne majke u Kembridžu, bavio se baštovanstvom, i vratio se svojoj prvoj umetničkoj ljubavi - slikarstvu. Za njega se veruje da je i tvorac imena Pink Floyd, koje je dao po dvojici malo poznatih bluzera - Pinku Andersonu i Flojdu Konsilu, čije su ploče bile deo njegove kolekcije.
V. Todorović
komentiraj (0) * ispiši * #
05
srijeda
srpanj
2006
BASDANS - Banja Luka
“Basdans protresao” Banja Luku
Zvuci rokenrola sada već davnih osamdesetih u ponedjeljak naveče protresli su Banju Luku kada je na Trgu Krajine nastupila ponovo okupljena kultna banjolučka grupa "Basdans".
Rok vremeplovom - poklon koncertom rodnom gradu "basdansovci" su na trgu okupili više od 6.000 ljubitelja starog banjolučkog rok zvuka.
Bez obzira na kišu koja je padala, publika je otvorenog srca dočekala svoje sugrađane, igrala je u ritmu pjesama koje su ostale u sjećanju i ovacijama nagrađivala "hrabre momke" koji su se odlučili vratiti na scenu nakon 20 godina. Iako vidno umorni, članovi grupe "Basdans" su izašli na bis i iznenadili prisutne izvedbom dobro poznate "Pjesme Banjaluci", čijom su obradom izmamili i pokoju suzu u publici.
Pjevač Nenad Matejić, bubnjar Siniša Tomić, gitaristi Denis Gatejić i Nebojša Tica, te klavijaturista Zdenko Matković izazvali su buru emocija kod starijih fanova banjolučkog rok zvuka, ali i oduševljenje kod onih mlađih, kojima je rokenrol tek počeo ulaziti pod kožu. Nekadašnja djeca banjolučkog asfalta čija je muzika, prema riječima Jure Stublića, grabila krupnim koracima ispred ostalih, svojim povratničkim nastupom dokazali su da se njihov zvuk i danas, nakon dvije decenije, može "nositi" s aktuelnim rok trendovima.
Dok su silazili s bine, prilazili su im i stariji i mlađi fanovi i čestitali na izvanrednom nastupu. Još pod jakim utiscima, članovi "Basdansa" nisu krili oduševljenje.
"Od početka je bilo malo povuci - potegni, ali je poslije sve prešlo u topliju atmosferu. Kraj je bio fenomenalan, doveo me do suza. Važno mi je bilo da vidim mlađu generaciju i njihovu reakciju na ovaj naš rokenrol", rekao je Denis Gajetić.
"Basdans" nikada nije objavio album, ali postoji demo snimak koji je posljednjih dvadesetak godina kružio među ljubiteljima ovog benda.
"Snimili smo ovaj koncert uživo i pokušaćemo da ga izdamo", kaže Gajetić.
Siniša Tomić kaže da je na sam dan koncerta među članovima benda bilo treme, ali da je publika bila fenomenalna.
"Presrećan sam. Hvala Banjoj Luci i njenim građanima. Vrijedilo se okupiti ponovo i doživjeti ovaj trenutak. Mislim da ćemo nastaviti i dalje svirati zajedno", poručio je Tomić.
Koncert je bio i neka vrsta jubileja, jer su "basdansovci" tačno prije 20 godina na jugoslovenskom festivalu pop-rok muzike u Subotici osvojili tri nagrade - žirija, publike i novinara, te tako ušli u istoriju kao jedini bend kojem je to uspjelo poći za rukom. Tom prilikom potukli su grupe "Van Gogh", "Fit", "Đavoli", "Ogledala"...
Kao prijatelji "Basdansa" na ovom koncertu nastupile su grupe "Aurora", "Javni poziv", "Misterija", "Irena" i "Balkan ekspres". Koncert je održan u okviru "Mjeseca muzike sa Zepter bankom - Banja Luka 2006", koji se ove godine održava u sklopu Banjalučkog ljetnog festivala, a dio je i kampanje "Možda je droga".
komentiraj (0) * ispiši * #
03
ponedjeljak
srpanj
2006
Nikola Tesla
Sve fobije velikog naučnika
Ličnost Nikole Tesle: usamljeni vizionar
Ako bismo zamislili moderni svet lišen Teslinih izuma, bili bismo iznenađeni koliko bi on bio osiromašen. Džinovska industrija bila bi mrtva, fabrike bi bile puste, gradovi bi ostali u tami, ljudi bi bili lišeni radija i televizije, stali bi tramvaji, trolejbusi, vozovi... Širom planete bi zavladao sablasan mir, muk i mrak. Bučan i osvetljen svet najednom bi postao nalik na začarano i uspavano kraljevstvo iz „Trnove ružice“.
Teslino monumentalno naučno delo je brižljivo proučeno i valjano ocenjeno. O epohalnoj vrednosti njegovih pronalazaka na području elektrotehnike zna se veoma mnogo i pouzdano, ali o strukturi i dinamici njegove zanimljive ličnosti, međutim, zna se malo i nedovoljno pouzdano. Teslina ličnost je i danas još enigmatična, obavijena mnogim velovima tajne.
Na površini dobro su vidljive Tesline sposobnosti i crte ličnosti kao što su razvijena mašta, introvertnost, radoznalost, racionalizam, asketizam itd.
Kod Tesle se još u ranom detinjstvu ispoljila izuzetna moć imaginacije, odnosno sposobnost stvaranja vrlo detaljnih, bogatih, živih i realističkih predstava u mašti. Zahvaljujući živoj imaginaciji, Tesla je sa lakoćom u svom umu realizovao mnoge složene eksperimente bez ikakvih crteža, uzora i laboratorijskih instrumenata. Zatim, nesumnjivo je bio izrazito introvertna osoba, okrenuta svom brižljivo skrivenom, subjektivnom svetu, sklona introspekciji. Teslina najveća i brižljivo negovana strast bila je strast za pronalaženjem nepoznatih principa, zakona i neistraženih svetova. Svoje najveće zadovoljstvo ovaj uzdržani i disciplinovani čovek nalazio je pronalazaštvu, u „radosti otkrivanja“.
Radost naučnog otkrivanja
„Mislim da ne postoji ushićenje koje može da prođe kroz ljudsku dušu slično onom što ga pronalazač oseća kada vidi da se tvorevina njegovog mozga pretvara u uspeh... Takva osećanja nagone čoveka da zaboravi na hranu, san, prijatelje, ljubav, sve“, govorio je Tesla.
Veliki naučnik je uspeo da snagom gvozdene volje načini od sebe robota i da s vu svoju energiju podredi jednom jedinom cilju - stvaralačkom radu. Teslin asketizam vidljiv je u njegovom odnosu prema ženama. Tesla je, tvrdi O’Nil, „izbrisao ljubav iz svog života; čak je i ženu izbrisao iz svojih misli“.
Odricanje od braka
U jednom intervjuu, na pitanje da li umetnici i naučnici treba da se žene, Tesla kaže: „Umetnik, da; muzičar, da; pronalazač, ne. Prva dva moraju da dobijaju nadahnuće iz ženskog uticaja i da do finih postignuća budu vođeni ljubavlju, no pronalazačeva priroda je toliko silovita, sa toliko divljeg, strasnog u sebi, da bi predajući se ženi koju voli, predao sve, i tako mu ništa ne bi ostalo za izabrano polje. Ne verujem da možete da navedete mnogo velikih pronalazača koji su bili oženjeni“, rekao je Tesla novinaru. A onda je, posle kraće pauze, ne bez tuge, tiho dodao: „I to je šteta, jer smo ponekad tako usamljeni.“
Otac savremene elektrotehnike i robotike gajio je ogromnu veru u moć logosa i tehnike. On je nosio u sebi prosvetiteljsko uverenje da napretkom znanja čovek nezadrživo ide ka blagostanju, materijalnom i duhovnom.
Skrivene crte: sklonost ka mistici i narcizam
Naizgled paradoksalno, ovaj veliki racionalista bio je istovremeno podložan parapsihološkim doživljajima, vizijama i mističnim stanjima. Pa ipak, nije ni retko niti neobično da upravo oni koji prenaglašavaju značaj razuma, zapravo, duboko u nesvesnom skrivaju potisnute sklonosti ka mističnim i okultnim pojavama.
A ispod Tesline upadljive skromnosti i asketizma skriva se narcisoidnost, koja je uočljiva u njegovom neprestanom naporu da svoja velika otkrića učini pristupačnim javnosti na veoma efektan, a često i senzacionalan, šokantan način kojim je fascinirao publiku. Setimo se čuvenih Teslinih poza na fotografijama, na kojima veliki naučnik, poput velikog maga, sedi i čita u laboratoriji osvetljenoj mističnim bleskom snopa veštačkih munja!
Problem Tesline „neuroze“
Nesporno je da je Tesla imao raznovrsne fobije (preteran strah od prljavštine i zaraze), averzije (prema debelim ženama, minđušama, biseru, kosi), kao i prisilne misli i radnje (pranje ruku, brojanje).
Uprkos brojnim neurotičnim simptomima, za Teslu se ne može tvrditi da je bio neurotičan. Neuroza podrazumeva, po definiciji, slabost funkcija ega, nesposobnost misaone koncentracije, otežano rasuđivanje, probleme u voljnom odlučivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti. Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, samodisciplina), ali nije bio neurotičan. Dokaz za to je i njegova neobična radna energija i izuzetno plodna naučna delatnost. Najzad, Tesla se nikada nije ni požalio da mu je potrebna pomoć psihijatra.
Prema tome, Tesla nije bio neurotičar već je imao opsesivnu strukturu karaktera. On je svoje opsesivne reakcije uspeo da savlada i uklopi u strukturu ličnosti, tako da su mu čak pomagale u stvaralaštvu.
(Prof. dr Žarko Trebješanin je autor knjige „Nikola Tesla: ličnost, neuroza i poslanje“, koja je upravo objavljena)
komentiraj (1) * ispiši * #
Momo Kapor
Pljeskavica uzvraća udarac
"UBIJA" beogradska vrućina, prži se Knez Mihailova u sredu u podne, a u "Deretinoj" knjižari osvežavaju štosovi Mome Kapora.
Objavljena je na engleskom jeziku zbirka njegovih priča pod naslovom "Vodič kroz srpski mentalitet", koje je skoro četvrt veka pisao za "Jatovu reviju", za putnike i strane turiste. Tekstovi su ilustrovani Kaporovim crtežima.
Ironično-opora, sarkastična i istinita priča o nama, pisana "nasmešeno i sa dobrom voljom", kako reče Kapor na promociji, ova knjiga je vodič kroz lavirint našeg mentaliteta i lepo ocrtava lik Beograda i Srbije.
Ređaju se naslovi poput: "Pljeskavica strikes back" (Pljeskavica uzvraća udarac) ili "As simpl as beans" (Prosto ko pasulj). Kako se takve teme snalaze u engleskom?
- Sjajni prevodioci su radili, ali priče mnogo gube u prevodu sa našeg bogatog jezika.
ZA SUPRUŽNIKE
Kome je namenjen ovaj "vodič"?
- Česta scena kada sam negde u svetu: sedimo, u nekom društvu gde je neko naš oženjen ili udat za stranca, pričaju se priče i vicevi, naši ljudi urlaju od smeha, a on ili ona ne razumeju. Kako prevesti Muju i Hasu? Knjiga će pomoći da supružnici iz drugog jezika upoznaju nešto iz našeg mentaliteta.
O čemu ste sve pisali?
- Knjiga je mozaička, tu je priča o šajkači, pasulju, punjenim tikvicama, šumadijskom čaju koji se ne pije u pet po podne, čuvenom beogradskom fantomu, o kući na drvetu Peđe Isusa na Adi, o tome kako Srbi slave slavu, obalama Save i Dunava, o pijacama koje su duh Beograda...A što se tiče aktuelnosti nekih priča: politika se menja brzo, punjene tikvice - sporo!
I kakav je generalno taj naš nacionalni lik?
- Ne umem da generalizujem, bavim se detaljem, gestom, a iz njih se može dobiti zaključak: kod Srba kao "brend" može da se izvuče jedna stvar koju niko nema, a to je - inat! Englezi nemaju reč za "inat", koja je inače turska reč, kao što Srbi nemaju za "splin".
A srpski karakter?
- To je smeša bahatosti, sentimenta, nostalgije i fatalizma orjentalnog tipa.
Može li da se izvuče opis beogradskog mentaliteta?
- U zemlji i gradu koji ima najviše problema u Evropi i možda na svetu, najčešće dve reči su: Nema problema"! Tako da su Japanci mislili da je "nema problema" način pozdrava. To je osobina Beograda gde su izmišljene najčudnije stvari na svetu: levak sa mrežom za benzin, koji ne propušta vodu i pregorela sijalica na kojoj se krpe čarape.
B. ĐORĐEVIĆ
komentiraj (0) * ispiši * #