Korak do veštačkog mozga

Čipovi umesto oštećenog hipokampusa

Tim istraživača na Univerzitetu Južna Kalifornija napravio je silikonski čip implant koji imitira funkciju hipokampusa, moždane oblasti u kojoj se stvara pamćenje. Ukoliko se pokaže uspešnom, ova proteza veštačkog mozga mogla bi da zameni pravi mozak omogućujući ljudima koji pate od gubitka pamćenja da povrate sposobnost čuvanja novih sećanja. Na potezu su, dakle, živi pacovi koji bi prvi trebalo da testiraju ovaj mikročip koji je dosad isproban na komadima tkiva pacova.
Formiranje novih dugotrajnih sećanja podrazumeva da osoba kojoj se usadi ovaj čip može da nauči da prepoznaje novo lice, ili da zapamti telefonski broj ili pravac do neke nove lokacije. Uspeh zavisi od ispravnog funkcionisanja hipokampusa. Iako ovaj deo mozga ne pohranjuje dugotrajna sećanja, on može da ponovo kodira kratkotrajna sećanja, tako da se mogu uskladištiti kao dugotrajna. Poremećaj funkcionisanja hipokampusa nastaje kada dođe do povrede glave, šloga, epilepsije ili neurodegenerativnih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest.

Stručnije rečeno, oštećeni hipokampus se zamenjuje elektronskim, koji će transformisati inpute u autpute onako kako to čine ćelije biološkog hipokampusa. Matematičke funkcije hipokampusa se prenose na mikročip, koji može da prihvati električne impulse, procesuira ih, a onda pošalje trensformisane signale. Tim kalifornijskih naučnika pokušaće da, na osnovu ponašanja živih pacova sa usađenim mikročipom, kojima se povremeno lekovima deaktivira hipokampus, proveri kako će elektronski mozak funkcionisati. Potom će isto ponoviti sa majmunima i videti da li je i koliko elektronski čip u stanju da preuzme normalnu biološku funkciju. Oni očekuju da će za dve do tri godine razviti matematičke modele živog hipokampusa pacova i preneti ih na mikročip, dok će kod majmuna taj proces potrajati i do sedam godina.
Oni očekuju da bi, u slučaju uspeha oba pomenuta projekta, prve implante u ljudskom mozgu koji simuliraju hipokampus i pomažu obolelima od poremećaja pamćenja trebalo očekivati kroz 15 do 20 godina.