Nikada se neću odreći divnih sedamdesetih
David Albahari
Mera delikatnosti i duhovitosti jeste mera Davida Albaharija. Iz ovakvog Albaharijevog stila dogodi se da apsolutno nemate osećanje da u razgovoru čujete neku prejaku reč a da na kraju ipak uvidite da je izgovorio i da je zen budista i da je pocepana ličnost i da je poražen, a nije izbegao ni reč srce. I eto, lekcija o pažljivom rukovanju rečima, o distanci prema sebi, o gospodstvenom ličnom i literarnom stilu je tu, pred vama.

Pred Sajam knjiga Forum pisaca objavio je Albaharijevu knjigu "Teret" u kojoj su se našli ranije napisani eseji na temu identiteta jevrejske književnosti, antisemitizma, izgnanstva. Najpre o jasnoj odluci da svoj status u Kanadi ne zloupotrebljava.

- Ja nisam politički pisac, nisam otišao iz političkih razloga. Mislim da bi bilo strašno glupo da sam tamo pričao da me je neko proterao.

Pisci koji su odlazili šezdesetih godina iz istočne Evrope i koji su bili stvarni politički izgnanici imali su drugačiji tretman od pisaca koji su došli devedesetih, a odbijali su, poput mene, da im se pripiše etiketa političkog izgnanika. Onda ste prepušteni drugoj vrsti borbe za opstanak u toj literaturi jer vas gledaju samo kao pisca, a ne kao neku političku zverčicu koju treba možda gajiti. Jednostavno nisam mogao da se predstavljam kao nešto što nisam.

Koji je rezultat utakmice David Albahari - Kanada?

- To je uvek utakmica u kojoj i dobijate i gubite. I svakome ko deli tu sudbinu, a nisu samo pisci "izgnanici", za nekoga je rezultata nerešen, za nekoga gubitak pobeđuje, za nekoga dobitak. Malo je staromodno govoriti o srcu, ali merilo tog gubitka ili dobitka je način na koji ja to osećam u svom srcu. I srce kaže da sam na gubitku. Mislim, čovek može da se pretvara, ali iskreno govoreći, dobitak je za mene manji od gubitka.

Jevrejske teme

Asocijacija na Davida Albaharija nekim generacijama je rokenrol, kratka forma, Leonard Koen, Apdajk, Belou, istočnjačka filozofija. Otkud jevrejske teme?

- Vi to hoćete da kažete da sam ja ostari o? Sve to što ste spomenuli ja volim i danas, ali to ne znači da ne mogu da se bavim jevrejskim temama. Taj jevrejski aspekt svog bića nikada nisam krio. Moja prva knjiga "Porodično vreme" su priče o odrastanju u okviru jevrejske porodice. Mene je zanimala filozofija Istoka i rokenrol upravo zato što su nudili nadidentitet koji vam ostavlja slobodno da rešavate one niže slojeve identiteta, ali vam to da možete da budete hipik ili da pratite istočnjačku filozofiju omogućava da vidite sebe mimo svega toga. Danilo Kiš se bunio ako bi ga nazvali jevrejskim piscem, govorio je da je odrednica pisac dovoljna, i mnogo više od svega ostalog. To ipak ne znači da ne treba raditi na onim aspektima manjih identiteta koje čovek ima.

Mislite na Davida Albaharija kao pisca?

- Ne, na sve. Mislim na ceo život.

Rekli ste u novoj knjizi da biste se, i da ste pokušali da postanete deo kanadske književnosti, suočili sa čvršćim i surovijim granicama?

- Ako ne pišete na engleskom ili francuskom, i bez obzira na to što će vas formalno podržavati, vi kao pisac na stranom jeziku nikada stvarno nećete biti deo te književnosti. Ne zato što neko oseća nešto loše prema vama, već zato što ni na koji način ne govorite čitaocima vaših knjiga. Ako hoćete stvarno da postanete deo kanadske književnosti, morate da se prebacite na neki od tih jezika. Ili da budete u situaciji u kojoj se nalazi Škvorecki, koji i dalje piše na češkom, ali mu se knjige odmah prevode.

Bili ste guru jednog Beograda koji je izgubio bitku. Zašto se to dogodilo?

- Ja ne vidim te prošle godine kao neke lažne godine. Mislim da mnogi ljudi hoće da se predstave kao ljudi kojima je sve bilo jasno, sve su znali samo, eto, nisu imali prilike da kažu. Ja odmah kažem da ništa nisam znao, živeo sam jako srećno u ovom gradu, sedamdesetih-osamdesetih, apsolutno sam se dobro osećao. I sada kada čujem priče da sve to nije bilo tako kao što je bilo, onda nemam ništa protiv ni da je to bila jedna virtuelna stvarnost u kojoj sam do bro živeo. Za mene je to divno doba i nema razloga da ga se odričem.

Šta znači to da ste progutali mamac istorije?

- Mamac istorije je, nažalost, čak i u tome što ako želim da budem viđen kao hipik to je progutala istorija. Okreni-obrni, svi moji nadidentiteti su progutani od istorije, i onaj jugoslovenski, i onaj hipi, pa čak ni rokenrol više nije toliko bitan, a pošto ipak sebe ne mogu da vidim kao repera, i tu sam negde žrtva istorijskog razvoja.

Tatjana Čanak