Ev, ev mene, nakon puno ljeta 
sada već velika đevojka, ozbiljna i te šeme 
mal mi eto zafalili ti ludi dani pa se ja et prisjetila svega iz prijašnjih godinica i prijašnjih ekipica i tak to...
Ispala sam iz štosa, pisanja kilometarskih postova,
al et... što reći kad ovako duugo ništa ne napišeš? 
Imaš osjećaj da bi sad sve i svašta tu nabacao, a kad to trebaš napravit jednostavno zanjemim, nemam pojma šta reći 
Al nešt ćemo iskemijati 
Eto dakle ovako 
što smo stariji tako se naše drago društvo raspalo, razišlo ili koji vrag već 
Ošla i moja draga koleginica iliti suradnica iliti komšinica na drugi kraj sveta kao i ja 
svi se razbježali, i ne moš nas više skupit zajedno ni da oćeš 
al od svega toga, kao svako sebi opet našo ekipuuuu, al sve to bzvz, ništ ko prije ono pravo konkretno
tu sad svako ima momka ili curu, svi se voleju 
JA BI NAZAD SVOJIH 15 godinicaaaaa 
jebote tad se činilo da je sve lako, da sve možeš i smiješ, da ti ništa ne može stat na put... a šta sad... bzvz ugl. da ne serem... i dalje
kao što reče mi komšinica 
upisale mi nekim čudom i taj fax
koji meni laganini već ide na živceee... et sad mal zatoplilo nakon onog šugavog snjega 
pa me to sunce opičilo 
et ode ugl. spremat se za van ne da mi se više pisat... čujemo se kasnije... pozdrav svima u studiju i režiji 
ae kisić, kisić 
By: Kovačica 
