Srednjoškolske kronike

Ako ste pročitali opis bloga (u mene piše sranje od bloga) onda znate da sam ga počeo pisati jer mi je neki barba (čitaj psihić) rekao da se opustim pisanjem.
I tako sam ja i počeo....
U početku nisam imao prevelikih ambicija a bome i volje me je nedostajalo.
Razlog je u tome što mi je ovo 101 blog i da budem potpuno iskren s vama nijedan nije bio nešto popularan.
Ako sam bio stvarno od sreće dobio bih jedan komentar u mjesec dana.
Sve to je dovelo do toga da sam mislio da nitko ne jebe 2% i da sam ja budala koja piše glupa i nepotrebna sranja.
I tako blog za blogom, nick za nicko gasili su se moji neuspjesi.
2 bloga prije ovoga (neću reći kako se zvao) je najduže trajao - svega 2 mjeseca s ukupno 4 komentara.
I sad prije nekog vremena, doša ja na internet, nema niš zanimljiva na forumu, nema niikoga na MSN-u.
Šta napravit?
Otvorit blog!
I počeo ja pisat....
Kao i na prethodnima, zamisli ovo, nijedan komentar....
I baš kad sam ja bio na rubu da ga izbrišem pojavio se jedan komentar te je nakraju pisalo "čitam te"
Pa ček?! jel ovo moguće? Pa jel netko stvarno troši vrijeme čitajući moje rečenice?
Nisam mogao vjerovati.... (HVALA Ex- otrov se krije...
I evo me sad. Neznam ni ja zašto, ovaj blog mi je prirastao srcu i ne namjeravam ga brisati.
Svako malo mi se zaleti koji komentar dajući mi na znanje da nisam sam, da tamo negdje među svim tim serverima zapravo postoje osobe koje čitaju ono što pišem.

Zahvaljujući svima vama koji ste ostavaili makar samo jedan komentar, odlučio sam da će ovo postat MOJ blog te da ću ga nastaviti pisati bez obzira na sve.


HVALA VAM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!