Budim se,
naglo iz sna.
Ne pitam se
više ni zašto.
Jer znam...
kroz tišinu noći
u ušima mojim
odzvanja tvoj glas.
Ne, sna nema više.
I do jutra
tih par sati
za mene su godine.
I s novim jutrom
rađa se i nova nada
da ću te bar sresti.
I bar na sekund
zaroniti
u dubine
oka plavih.
Nada posljednja umire...
