Napisat ću nešto novo jer mi je onaj zadnji post predugo u igri.
Možda nije dobar razlog za post.

Ovaj tjedan je počeo relativno dobro. I završit će, ako Bog da tako.
Danas je već otpočelo Valentinovo.

Kažu svi da oni koji su u vezi vole taj blagdan, a oni koji nisu da ga preziru.

Danas su svi u gradu voljeli taj blagdan.

Jer ja nisam vidjela toliko ljudi načičkanih u Importanne Centru ni za Božić.

Nisam ni znala da Zagreb ima toliko ljudi.
Kamoli toliko ljudi koji su u vezi.
Možda su svi vodili svoje braće / sestre da odaberu dar za bolju polovicu?

Možda su vodili mame?

Ja sam vodila prijatelja.

Najboljega prijatelja.

Morat ću priznati da prijatelj zbilja mora biti dobar, ako pristane ići s vama kupovati dar za bolju polovicu.
No, ja sam žensko.
Pa za goru.
No, to ne mijenja na stvari...

Nemaš vezu.
Nemaš nikome kupiti nešto za Valentinovo.
I kažeš da ni ne želiš.

A onda te najbolja prijateljica natjera da ideš s njom?
Vidite li tu okrutnost?


Ja ju nisam vidjela.


Moj najbolji prijatelj ju je vidio.

No, ipak je išao.
Neću spominjati ime svoga najboljega prijatelja.
Ne želim da ga se prepozna.

Želim da ovaj post bude spomen na njegovu današnju žrtvu.
Jer je vidio okrutnost.
A ipak je išao.

Hvala, prijatelju.
Zato i jesi najbolji.