Misplaced Childhood Blog

01.06.2004., utorak

TETA RUŽA PUCA OD KRVI

NAPOMENA..UZ OVAJ SE TEKST SLUŠA KILLDOZER evo još jedne..štorije anbelivejbl..to je valjda zato što je kvart takav...rafinerjiski dim tuče ravno na prozore i balkone i klici rastu so retajded..ali evo netko je kod nas doselio skroz blesav a to je naša teta ruža..koju smo od mila nazvali "puca krvi"..jer je bila tako crvena u licu..da su se sve kapilare sjebale i iskočile joj po vratu i licu..a on ona malena..sa ogromnim sisama..grbava..šepa..navodno je pisac..rođena u bosni....i veli da je bila kurirka partizanka..koju je odlikovo sam drug tito...... teta ruža jest ružica antić..i mi je nazvali teta ruža..kad sam ja imo 9 ili 10 ona je imala oko 55 ili više..i skroz jadna luda..doslovno....a doselila se kod nas u doba jugoslovenenskih redukcija struje..pa parni dan ima struje..neparni nema..benzina isto tako..kao i kave i šečera..i sve je bilo tih ranih 80 tih nekako u kurcu..a mi klinci uživali jer je u kvartu bio totalni mrak..a mi se skrivali....propušili po prvi put...pipamo cure ko ludi pa bježimo od straha u najmračnije hodnike..svi imamo neke lampe za svijetlit pa mjerimo ko ima bolju jer to je tad bila glavna fora redukcije..svijetlilo se po tuđim balkonima..naglo u lice curama i pod suknje....a da ne govorimo o naglim zasjedama i strašenjima..pa čak i vlastitih roditelja... i eto u to doba nama dolazi žena goblin u susjestvo..a mi odma onako već poslovno cinićni kad smo je vidli prvi put svi u smijeh..iako se vidi da je žena invalid..ima štaku..sva je grbava i teško se vuče..ali mirišimo mi strvinari bezobrazni da to nije sve...i naravno za vraga..pokaza se da smo bili skroz u pravu..čak i onda kada su nas roditelji sve redom ispljuskali i zabranili nam da izlazimo van neko vrijeme ..i skoro cijela bagra je bila u kazni... evo sad opet nešto pobliže i o samoj ruži.ruža je naime volila nas klince...kupovala nam kokolade i kokte..i dijelila bombone..a mi smo morali zauvrat pjevat joj partizanske i skojevske pjesme...jer ruža je bila titov kurir..i ratni invalid..a mi¸smo svi već bili u velikoj sprdnji sa jugoslavijom..i kad bi se igrali rata..jedni su bili švabe a drugi ustaše..treći četnici..a cure su bile partizani pa smo ih mlatili i vijali svuda po kvartu... a ruža je bila jako jako bolesna...bila je jadna izgubljeni šizofrenik..tako je jednom prilikom dok je čekala lift..čula kako u onoj radionici do lifta..i požarnima nešta lupeta..a to se čuje kako jako lupa lift kad se spušta..i podigla je svoju štaku i stala divljački mlatit o vrata..i galamait...ANICEEEE....STIŽE ZELENA KOLONA...SKRI..naše obiteljsko zlato...joj..tifusari..ljudi bješte..tifusari.... aniceeee..anicee bjež anice...i onda je stigo majstor zgrade..a ona štakom po njemu..ljudi ljudi..vidite..on me napada a ja komunista sa 11 godina..jebo mater ustašku..a on jadnik bjež u lift..a ona po vratima lifta...aniceeeeeeeee...a kapilare se scrvene..ona se jadna znoji..na pragu..srčanog udara... i tu istu večer pošto se nakako smirila i otišla u svoj stan na 6 katu odmorit..probudi se naša ruža..oko 20 sati..ižađe na balkon..a ono mrkli mrak..redukcija...o ona opali....iz sveg glasa..a čitav do tad miran kvart odzvoni......jebem vam mater ustašku i četničku..bando zelenokolonaška...mene ste mislili umirit..al je sam titova kurirka..bitajte bakarića i nedu andrić..jebo vas stanjin....kad eto ti dole prva pomoć već stiže jer ruža sad histerično vrišći..preko svake mjere..to sad više nije smješno..već nekako i tužno jer ona je skroz luda..u to otvara šef kučnog savjeta stan rezervnim ključem..ružu odvode i trpaju je u bolnička a one se dere...soliiiiiiiiiiiiiii...treba nam..soliiiiiiiiiiiiiiiii.........dajte soliiiiiiiiiiiiiii.......??????? nešto je tome vremena prošlo a ruža se vratila sa oporavka..i evo je odma dijeli nama klincima bombone..i kupi nas..da nam kaže štoriju o velikoj tragediji kad se 3 dalmatinska brigada morala spustit sa biokova..prema zagori..jel su bili izgladnili..a svi bolesni i ranjavi...a krenili prema imanju njezine rodice..anice.i mi sad kontamo da je ta štorja ključ njezine sudbine i svi se pretvaramo u uho..a ona počinje ponosno..... e....poioniri moji bilo je 1943...a tito prebacijo ofenzivu iz bosne u liku i dalmaciju..nema tolko švaba..nešta još razbježanih talijana ima...ali sve vrvi od ljutih ustaša..i usrani domobrana...a naša 3 dalmatinska se popela po naređenju na biokovo..a jesen hladna..a mi bolesni..tifus..čirevi --amputirani nogu..svega..a najviše glad.a kad nađeš nešta za pojest..nema soli niotkud..sve bljutavo..užas.i mi ti više nismo mogli izdržat..te nas naš komesar gojko..sa punom odgovornošću povede prema..mojoj rodici anici.. s druge strane planine..jer tamo ima imanje.... i onda u svom neočekivanom stilu skrene temu..da bi se poslije ipak pokazalo da je to sve isti tok sječanja..na poklanih 320 glava.. e..pioniri moji to vam je bilo 320 glava poklanih...tristtttaaaa i dvaaaadesssettt...da da miševi moji..velika tragedija.jo što smo plakali svi..čak je komesar gojko plaka...tristaaaaa i dvadeseeeeeeeeeet.....glava...da da poklanih..razbacanih..joj krvi do koljena...glava.....da glava... a upita ti mali živac ludnica već zbunjen i izneriviran..kakvi to teta ružo glava..o ona ti ispali..PA OVACA....!!!!!!! utaše poklale ovce aničine prije nego se partizani gladni spustli sa planine..i sjebali ih skroz..... jedanom smo ti tako svi visili ispred zgrade..počela taman reduckija to večer..a mi znamo da ruža u to vrijeme zna malo izać van na zrak..i da lupa po duplim vratima u liftu..pa je dodatno palimo i potičemo..a ona još luđa..jest jest pioniri moji..to su van unutra izdajnici..i mlatne štakom tako jako da štaka pukne... i onda je meni pametnom jednom palo napamet..kako bi se to naša ruža ponašala..da se netko sakrije iza tih vrata i progovori dok ona po njima gnjete ko luda...vrata su onako željezna..a mogli bi uzet i tada jako popularne start pištolje tzv..engejce..koji su dosta jako pucali..pa da radi atmosfere opalimo i par hitaca... ..svima se sviđa ideja i keberimo se unaprijed..ali nitko neće..i istupim ti ja i velim..ne treba nas puno..evo ja i još jedan..i javi se dinko puhalica..kojeg smo tako zvali jer je jadan imo astmu...i stalno puvo u svoju lulicu..i ja sad sa takvim koji pati od manjka zraka idem u lift..i još se zatvaramo iza željezni vrata di nema zraka uopće..nauružani do zuba...i čekamo da uđe ruža..i nakon pola sata..a mi šutimo i slušamo kako drugi ljudi prolaze kroz lift...a dinko jadan kad ljudi zađu odma vadi lulicu i šprica zrak u svoja pluća..evo ti ruže..i odma sa vrata stane ona..psovat i galamit...jojoooooj..jebem vam majku ..aniceeeeee....a mi odma iz sveg glasa vratimo natrag..ružo partizanko ovdje ustaški krilnik ivan rebac..došo da te privede...a ona spremna odvrati..u jeba ti..mate svoju znala sam da si tu đubre kriješ se tu već 2 mjeseca priznaj i mlatne novom štakom ko munjena..a mi zapucašmo..ali lift uto krene gore..a to je bio faktor na koji mi nismo računali..jer to sad znači da će još ljudi uć u lift..ali mjesto da se primirimo..mi još zapucamo..a lift stane a mi se primirimo i netko uđe u lift..i lift krene..a jadan dinko puhalica ostade bez zraka.. a barut od engejaca smrdi za popizdit i mi banemo van kroz vrata svom snagom da pretrašimo tetu ružu i divljački zapucamo ..bubnemo vrata nogom,,,,,a kad ispred mene stoji moja vlastita mater..pridržava ružu i škripi kroz zube...m a rrrr i nneeeeee...izlazi odaltle i bjež u kuću..sad ću te..iskajišat..i ubila me od batina kad je došla doma..a jadan dinko puhalica..je trčo niz stepenice..ispala mu lulica..on totalno osto bez zraka..kad ga povampirena ruža dočeka na šestom i još ga drknu novom štakom po glavi..ovaj pade..i ostane bez zraka skroz...a njegova mater..izađe na hodnik jer oni stanuju preko puta ruže..stane mlatit po ruži..i galamit..dođe hitna..i ruža se već pripremila da nju po tradiciji odvedu na odmor..a oni podigoše dinka puhalicu..i spremiše njega u bolnička a ruža se ostade derat...PA ZAR SE JA ĐŽABE PRAVIM LUDA...MAJKU VAM.USTAŠKU...zaslužila sam malo tableta..ja sam na redu... i tako je taj put nisu pokupili i uzalud je više lupala..i galamila..jer smo svi sad vjerovali da se samo pravi luda sve dok........ jedan dan nas nije sve pokupila kod sebe doma na čokolit..i banane..i počela o zlatu i anici..kadli se sjeti otkrit nam tajnu..........upali ti ona nakakav stari radio..i namjesti tamo gdje nema stanice..samo ono šuštanje..i počne ti razgovarat sa radiom...halo..druže tito..halo..sve je u redu..ja se još uvijek pravim luda...ako me uhvate neću im ništa reć..vi samo nastavite dalje..halo druže tito..halo aniceee...... ..a kako je taj dan bio bez redukcije..i sva su svijetla gorila..vidli smo jasno u njezinim očima da je žena skroz luda..a ona to ivadi neku staru knjigu..i veli ti ona ovo sam ja napisala.....kad ono neki stari recepti za kolače..a ona veli to su partizanske sa zelengore.... jadna teta ruža. ova priča i nije baš za smijat ali eto... još se sječam te njezine crvene zajapurene face..i povika..aniceeeeeee.....i kako..doslovce ..puca od krvi

- 09:35 - Komentari (4) - Isprintaj - #