|
|
...zakon cura...gitaristica...
...the way we are...
...rus...gitarist...
...zakon lik...isus...
| < | prosinac, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Design by: N-dizajn
Sigurno imate neke pjesme koje slušate kad vam je najteze.
Imate i one koje slušate kad ste najbolje volje.
Možda imate (poput mene) i pjesme za svaki osjecaj koji covjek moze osjetit, bio dobar ili los.
Na ovom blogu ce biti pjesme, stihovi i refreni koji su mi se zbog nekog velikog ili malog razloga uvukli pod kozu ili mozda cak i do srca...
Odlutas ponekad
I sanjam sam
Priznajem ne ide
Ali pokusavam
I uvek dodje
D mol
Spusti se ko lopov
Po zicama
Ruke mi napuni
Tvojim sitnicama
I tesko prodje
Sve to
Jedan D-mol
Me dobije
kako odes ti
U sobi je
Glupi D mol
Uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto
I ne popusta
Lud je za tisinom
To ne propusta
Vodi me
U svoj plavicasti dom
Jedan D-mol
Me razvali
Neki bi to prosto
Tugom nazvali
Nije to
Sto je tuga
Za D-mol
Ponekad te nema
i sasvim sam
izmisljam nacin
da malo smuvam dan
ali je lukav
D-moll
Pusti da se svetla svud
priguse
saceka poslednje
zvezde namiguse
vuce mi rukav,
idemo
Plasi me to
gde si ti
hiljadu se stvari
moglo desiti
glupi D-moll
sa kim tugujem
svu noc
Uzme me u svoju
tamnu kociju
nebo primi boju
tvojih ociju
znam taj put,
to je precica za bol
Jedan D-moll
me razvali
neki bi to prosto
tugom nazvali
nije to,
sta je tuga
za D-moll
Ostala je knjiga sa
Par neprocitanih strana
I neke stvarcice od Herendi porcelana
Jedan pulover u kom si bila
I ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude moja mila
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...
Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna
