No da.
Još jednom sam primorana shvatiti činjenicu da NE SPADAM nikamo i nikome.
Koja koma.
U razredu imamo "klike": glupačice, kurvice i ludare. S tim da glupačice sad sve više i više liče kurvicama.
Ali to nije bitno.
Bit je da ja ne spadam u kurvice jer nisam zainteresirana za plaženjem po dečkima, šminkanjem i sličnim sranjima. To smatram potpuno nepotrebnim prenemaganjem. Kasnije možda to i jest okej, ali u našoj dobi to izgleda jednostavno glupo.
Glupačica nisam jer one nikad ništa ne rade i samo gledaju gdje će navući ocjenu ulizivanjem ili prepisati od nekoga. A ako im ne pomogneš onda se nadure i šire okolo tračeve o tebi. Kao što rekoh-glupačice. Dok ja učim i pišem i za sebe i za svoje frendice.
U ludare spadaju:ona, ona i ona. Uglavnom se stalno družim s njima jer su zakon i zato jer ne podnosim one druge. Idu mi na jetra. One druge, mislim. Ali isto tako osjećam da mi nije mjesto uz njih jer se nikad ne slažemo o izboru aktivnosti i kako ćemo provoditi vrijeme zajedno. Onda se je požderem oko gluposti koje one naprave dok smo zajedno jer se to gotovo uvijek događa oko moje kuće.
I više mi je dosta toga.
Bez uvreda cure, volim vas više od vlastita bezvrijednog života, ali ja tako više nemogu. Ne smeta mi da se zezate i radite sitne nepodopštine ali dokle god ja nemam ništa s tim. Također mi je dosta iskorištavanja mene. Okej sad mrvicu pretjerujem jer znam da to baš nije tako, ali činjenica je da vas ja skoro uvijek spašavam pred učiteljima i lažem i muljam za vas.
A ja to više ne bih tako.
Iduće se godine uopće neću zabrinjavati ni za vas ni za vaše ocijene. NEĆU vam pomagati na testovima nauštrb svojim ocijenama i NEĆU trpjeti gluposti.
Nije me briga ako si međusobno podmećete noge i neznam, lijepite žvakaća gume na stolice, ali menit to više NEĆETE raditi.
Ja sam bila dobra i strpljiva u nadi da ćete se možda u međuvremenu opametiti, odrasti, ali to se ne događa, a situacija postaje sve gora i gora. Stvarno vas volim, ali isto tako znam da mogu bez vas. Znam da mi e smeta biti sama. Znam da uživam u samoći koliko to god čudno zvučalo normalinim ljudima.
I tako. Imam dojam da sam upravo raskrstila s jedinim ljudima koji me koliko-toliko razumiju.
Makar to nisam htjela.
A možda i nisam. Možda se normalni ljudi doista tako ponašaju? Razgovaraju li međusobno o stvarima koje im smetaju?
Neznam, jer kod nas nikad nije tako.
To možda vama i jest šala, ali meni nije smiješno.
Jednostavno sam umorna od svega toga.
Shvatit ću ako se naljutite na ovako nešto, ali neću uvažavati ako kažete da nisam pokušala ovo riješiti oči u oči. Jer jesam. Svaki put kad se vidimo nastojim vam objasniti da se nemožete tako ponašati...ali vi se samo nasmijete.
A opet, možda sam si i sama kriva?
Svijesna sam toga da se često sama isključujem iz društva, jer ljude rijetko trpim duže od 2-3 sata tjedno, a s obzirom na to da svih moram trpiti oko 7 sati na dan 5 dana tjedno u školi uglavnom izmišljam bezvezne izgovore samo da nemoram nikoga trpjeti preko vikenda a vrijeme provodim čitajući i učeći.
Koji sam ja jadnik.
Ima ljudi koji jedva čekaju da budu s nekim a ne sami dok ja društvo izbjegavam pod svaku cijenu.
Zvuči retardirano kad tako kažem ali je istina i nemogu ništa protiv toga. Takva sam i ili ćeš me prihvatit takvu samotnjačku ili se miči od mene i pusti me da čitam.
Imam dojam da mi je ovo najduže tipkanje na kompjutoru ikada.
Što je tu je.
Hmmm....PMS možda?
Neznam, moram razmisliti sama sa sobom što dalje.
Vaša opaljena Bella.
