Svršija kurbin pir....
....i mater i otac, i svi oko mene su mi govorili i još uvik mi govoru da san lud. Zašto? E, a zašto... Ma vao me piraju...Jesi ti nju tuka a? -nisan. A jesi ti nju potira a? - nisan, pa zašto onda pristaješ da ti odvede dicu!?..... i tako svašta govoru, svi znaju kako bi i šta bi, ne bi pustili da odvede dicu, meni dvoje, njoj dvoje, ko je jebe šta je išla ća, šta bi joj ti sad triba još i plačat šta te ostavila i tako daje....puno pameti se skupilo oko mene i svi znaju kako bi ja triba, al prije samo nekoliko godina dok smo pokušavali otputovat na jedan dan ili dva, uz trošak od 500 kn u nekon jeftinon prenočištu imitirajući tako Hilton, naš Hilton i pokušavajući nać NAS koje smo se puten negdi zagubili, oedgađali bi to jer ne bi imali kome ostavit dicu na jedan na samo jedan, a sad ste svi pametni... E nisan ja dovoljno hrabar da van to na glas kažen, da Van sprašin u facu sve šta vas spada, ali ne triba meni solit pamet znan ja šta su mi i prava i obveze.Biće onako kako ona to oče i dobit će šta god oče jel van svima jasno? Dobit će dicu, auto , alimentaciju, zlato, sve.......ustvari ne sve, ja san sebi ostavija ova sranja, kredit, porez i sve to šta niko ne voli da ima.......Također da budemo iskreni, da je obrnuta situacija, da san ja otiša s dicon sigurno nebi očikava alimentaciju, a pravija se da ostala potraživanja ne postoje.
Vako je bilo, tamo na sudu san bija tih i služa tu neku sutkinju kojoj san u glasu čita da je ljuta na mene šta se razvodin, jer u je to sporazumni raskid pa ispada da to očemo obadvoje, a u mon slučaju on je sporazuman samo iz jednog razloga, a taj je šta mi je moja žena, uskoro bivša naton papiru, i njena mater rekli da je to jedini način da izbjegnen da dicu razvlačin po sudovima i socijalnin službama. Ja o tome neman pojma, niti san se raspitiva, samo san joj reka kako god ti očeš. I tako je i bilo eto završilo se sve, ma u biti državi je najbitnije šta smo se dogovorili u svezi dicon, šta je i normalno. Kako je najstariji u međuvremenu posta punoljetan, alimentaciju ću plačat samo za troje i tu je supruga pokušala bit korektna (i bila je). Najmanji mogući iznos je tražila i on je oko 1850 kn i to je priznat ćete smišno za četvero dice..., al eto tako je...Ustvari sve smo se ka dogovorili i rekla nan je sutkinja da nan je čitanje presude 17.6. i to je KRAJ.
Ali nije, nije kraj, neko reč da će mi to bit novi početak. Ne ne ne ne i ne!!!!!
ne razumite me, niko me ne razumi. Ja nju V O L I N još uvik ka i prvog dana i sve šta in buden moga pomoć ću jin pomoć. I više mi vridi oni zavit prid Bogon, ton nevidljivon silon i snagon komu san zavit da, nego ijadu papiri ča san ji na sudu potpisa, a da ji nisan ni pročita. Ovi čovik ka ja, on eto jema četrdeset i kusur godin, al jubi samo jedan put u životu i iz njegovog života sve može pobić i uteć, al jubav neće. Jubav i uspomene mi nikor ne more ukrest i ja ću tako nastavit živit i biće mi lipo. Puno lipo, otvorenog sca, punog jubavi pažnje za svakoga....Još i danas zamiriši trišnja...
Oznake: radni stol
19.05.2016. u 16:04 | 22 Komentara | Print | # | ^