forgive yourself
utorak, 26.09.2006.
Shallow depressing hollow
I tako neki upravo propuštaju koncert, i nakon nastave su bili na pivi da malo zaborave, i sad pizdiju mami doma i čekaju da ih natira iz stana... 
a da je glupača malo mislila i šparala prek ljeta nebi sad tu jebala tipkovnicu samo da... ma, neznam, samo da nekaj... ma, oko više stvari je mogla prije misliti, al nije, pa bolje da serem tu nego da budim susjede treskanjem glavom u zid 
nek mi neko veli dal je normalno da osobe s 17/18 godina vide na televiziji (neki doumentarac na satu... tek da se zna), dakle, da vide konja i odapnu od smijeha... dobro, drži me popizditis, al svejedno... ma, neda mi se više, morala bi si malo posložiti kockice (čitaj nahraniti paukiće) u glavi, pa dok se to dogodi možda napišem nekaj suvislog... previše me neke stvari muče da bi mogla još i o pisanju razmišljati...
She dont wander in...dont wander in here, she...
She dont wander in here...dont wander in here...
The direction of the eye, so misleading
The defection of the soul, nauseously quick
I dont question, our existence
I just question, our modern needs
She dont wander in...dont wander in here, she...
She dont wander in here...
I will walk...with my hands bound
I will walk...with my face blood
I will walk...with my shadow flag
Into your garden, garden of stone...yeah...
After all is done, and were still alone
I wont be taken, yet Ill go...with my hands bound
I will walk...with my face blood
I will walk...with my shadow flag
Into your garden, garden of stone
I dont show...i dont share...
I dont need, yeah...what you have to give...
Oooh, I will walk...with my hands bound
I will walk...with my face blood
I will walk...with my shadow flag
Into your garden, garden...oh...
I will walk with my hands bound
I will walk into your garden, garden of stone...
I dont know...i dont care...
I dont need you for me to live...
petak, 08.09.2006.
striček, morem vas nekaj pitati?!...
Seki nemoj piti, znaš da nije dobro... kaj ak te kazna ulovi, ha? kaj buš onda? 
konačno sam se dočekala ovog tjedna kaj se riješim svoje i sad je već petak i mislim si kak bude sve to brzo prošlo... pa matura, pa ovo, pa ono... i stalno me pitaju kaj budem nakon srednje, a ja im neznam kaj reči... NIKAJ NEBUM!!!!!!!!!!!!! ja bum doma spavala i navečer išla u hrast na pivu... tak, tu vam je! kaj zajebavate stalno!!! to mi više paše nego slušanje reportova o shoppingima ili kak sem ja ovo soboto bila pijana v šampijono il di bogu već... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa al zato su tu c-kači iz susjedne nam školice, i naravno seka, a i par pojedinaca iz naše škole (nebi ja to rađe imenovala...) pa se imam na komu ispucati... sorry ljudi, al i hvala kaj me ostavljate na životu jer da meni neko tak hoda (mislim, ovo se ne odnosi na sve, kaj se razmemo 
) bil bi odavno lansiran u neku drugu dimenziju... čudno mi je kaj sam se tak rano probudila, al kad sam i 'rano' spavati išla jer mi je mama rekla da imam oči kak vukodlak (a kaj sam mogla kad je bil puni mjesec) i nek se preselim s fotelje u krevet... gle, nekak se naoblačilo vani... kišica bude padala navodno, i to obožavam, osim u iznimnim situacijama zvanim subota navečer jer nemremo piti u parku i oduzeta nam je čast da razgovaramo s onim stričakima u plavim odjelima koji imaju prejake svjetiljke i blokiće, i onda se ancha nema komu jadati kak ju kičma boli ... mda, nekak sam se prisjetila ja bjutiful subote s placa 
kave mi ponestaje u šalici... a ovo pisanje me nakak uspavalo i sad me noge ne slušalu pa me nema ko odnesti do kuhinje kaj si još skuham... a doma nema nikoga da se zaderem i provedem ostatak prijepodneva čekajući nečiju samilost...
dobro, dosta za danas... da ovo završim prije nego zaspim... 
NO BUDE SE NEKO SMILOVAL I SKUHAL MI VEĆ JEMPUT TU PROKLETU KAVU?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!'