smotani
ponedjeljak, 28.01.2013.
i dalje.... lijepo :)
|
Malo me zezaju..... interetske veze ( sva sreća... ove druge me još nisu izdale) pa se probijam kroz šumu žica... baš kao i po ovom vremenu vani ( već je i snijeg počeo opet padati, pa se umorio... dok sam se uspio logirati... ) A nemrem ni puno govoriti ( pisati) labud me ugrizo za prst....  zapravo... bit će da je bila labudica - ženska osveta kad sam se, onako, bezobrazno muški, smijao Tihani koja je proklizila i ugazila do gležnja u Bundek...  .... ( ženska solidarnost na dijelu).... a lepo joj je bil znak  
A mislim da me ova čoknula...kako me samo gleda  
Ili ova...kako li vrat protegne...  
zato... samo ću ( ako gledate, znači, uspio sam) podijeliti neke detalje jučerašnje predivne šetnje.... u predivnom sunčanom danu... na predivnom „zagrebačkom moru“....u predivnom društvu....sa puno smijeha, mokrih nogu, izgriženih prstiju...ali, ispunjene duše i radosna srca barem na tren...  Sjeli smo na tribine u uživali u predivnoj baletnoj predstavi... na Labuđem jezeru....  
Neki su doduše i loše prošli u plesu ( jadna patkica)  
A neki su krenuli i u šetnju 
Proučavajući...ko to mene gleda?  
Grabili su sve što je publika u ovacijama bacala pred njih ( dobro da nisu ponijeli cvijeće ko u pravoj Operi)  
Krasan je ovaj suživot glavnih likova....  
U pauzi sam, opet bezuspješno, tragao za slatkačem... hoću li shvatiti da je zima a ne jesen?!?!?  
Nastavak je donio i prestavu u živo.... prvo se labudan prsio pred labudicom 
A onda je odlučio pokazati joj svu svoju ljubav ( sva sreća da mi je fotić bil spreman na brzo slikanje... jer, bili su brzi)
Nakon dobre klope neko je pozvao i rundu za sve  
Neki se nisu ni obrisali poslije cuge  
A neki su, kao i u životu, dokazali da su solo drinkeri  
Umorni od svega... poželili smo malo zasjesti u prirodi... šteta je sakriti se od sunca zasjesti za okrugli stol  
Baciti pjesmu...al, žurili smo ... neki su imali mokre noge .... a pjesma... za nju uvijek ima vremena... i ona je... doista...lijek za dušu...uz ovako predivno provedeno vrijeme ( koje je, naglo skraćeno, zbog neplaniranih kupaća) |
- 21:45 - Komentari (31) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||