smotani
srijeda, 18.02.2009.
Između instalacija :)
Uff, toliko vam toga imam za reći, a nikako doći do vas. Jučer, kao da sam si prijatelja (komp) malo posložio..i onda, novi problemi… no, nećemo o njima. Odlučio sam sada napisati koju, ubaciti mu u memory (ako zapamti) i krenuti ga dalje čistiti, maziti, tepati mu .. dok ne puknem i ne klepim ga…..kao jednom televizor hahaha….. Dakle, ostao sam vam dužan guzdinu konačnu odluku…. Dva tjedna je dao rok u kojem se stvari moraju dramatično popraviti (možete zamisliti tu dramu??) a ja, u to vrijeme, imam i više nego pojačanu kontrolu mojih kolega. Pokušali su oni opet nekim jadikovkama, ali očito, nije prošlo. Iskreno, priznat ću vam nešto, ali oni ne smiju znati.. već danas sam vidio da su počeli raditi .. ma, znaju i oni to.. i pitam se, ma što im je to trebalo? Ali, ko sam ja da im sudim? E sad, ako stvari ne budu dramatično bolje …. ne gine mi teren…. A do tada, nadam se da ću uspjeti pobjeći malo na godišnji… jer, polako mi je puna kapa svega. Ne, neću o atmosferi na poslu, ma ima i ljepših stvari…eto, danas smo se, konačno, dogovorili u subotu idemo okupirati Samobor – i nadam se da ćemo okupaciju i izvršiti, da ništa neće iskrsnuti. Već su počele maštarije o maskama.. a ja, samo u čudu gledam i slušam, i pitam se.. ma otkud im te sulude ideje… i baš, baš me zanima od tog spektra što će ispasti hihihi… Mi, muški, po preporuci dama, ne moramo se maskirati…kažu i ovako ste dovoljno upadljivi – ma što god to značilo. Svake nas godine nastoje isprovocirati svojim nekim „smjernicama“ ali mi, stoički to podnosimo… ne podliježemo euforiji….ostajemo dosljedni sebi… takvi smo.  Jedino znam, opet ću se prejesti kremšnita a to.. to je nešto što teško podnosim. Obožavam ih, ali nemam granice i onda, kuku muku, gastali, peptorani, koka kole… i ne znam koja sve ne pomagala da mi bude lakše, Obećao sam pojest ću maksimalno pet…..šest.. ne, neću više! Nadam se da ću biti od riječi hihihi….  A današnji dan, ajme ljudi, ma moram vam to spomenuti…. Osim što sam na nekim blogovima vidio jadikovke o 2 cm snijega u Dalmaciji, dobio sam i slike naših kolega.. koje je to sveopće veselje.. .ja se doista ne čudim tom veselju, ali brine me nešto…..sve raspoložive snage za čišćenje snijega povućene su u Dalmaciju… jer, tamo je totalni kolaps… i sada, samo molim Boga da u metropoli ne zaviori koja pahulja snijega… kao jučer…onda smo nahrdali…  i.. ono što me ipak u tim vremenskim nepogodama oduševilo… i Metković je vidio snijega… ajme majko moja kad me frend nazvao… koja sreća… a ja se mogu pohvaliti, mi smo, nakon jučerašnje mećave, danas imali sunce… doduše, nekakvo zubato, ali ipak..lijepo ga je za vidjeti…i malo osjetiti na licu…. I veselim se ljepšem vremenu koje će, iskreno se nadam, uskoro naići..jer, spremam se na godišnji, puno je radova na viksi..a za to, treba mi lijepo vrijeme, što za radove, što za moju volju i uživanciju.  I samo još jedna napomena svim mojim dragim Dalmatincima…u slijedeća dva dana najavljuju zahlađenje… a za petak, za Split najavljuju najhladniji dan!!! Dakle, dobro se obucite, nakurite peći, i…ne izlazite nepotrebno vanka…  a ko ne vjeruje.... evo Splita... i zameo ih snijeg  |
- 18:47 - Komentari (33) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||