smotani
srijeda, 11.02.2009.
Sve nešto...
Današnji dan započeo je uobičajeno... ustaljeni ritam bez nekih stresova. Došavši na posao, odmah sam, po nalogu moje kumice, stavio sliku koju sam jučer dobio, na ormarić, gdje inače stoji nekoliko dragih mi slika. Jučer, kad mi je davala sliku rekla je..Kume vrijeme je da onu, kad sam bila beba zamijeniš, pa ja sam sada već velika.. a ne zna, da baš ta slika di je bila mala beba ima svoju čar, neke posebne uspomene… No, to ću joj, očito, morati objasniti kad slijedeći put naleti u firmu i vidi da je i ta slika ostala. Gledam to malo stvorenje..ma stvarno je narasla… slatkiš moj…. Dugujem vam još njenu zahvalu na svim izručenim čestitkama… jučer sam bio zbunjen i zaboravio sam taj dio. Kada sam joj počeo nabrajati vaša imena i lijepe želje samo me gledala… doduše, malo sam zapeo kad je trebalo objasniti ko su sve te tete i stričeki..ali malo sam se polomio, malo je kuma pomogla… nisam siguran da je shvatila, ali je svima zahvalila i svima vam odzdravila…evo,, smotanko je zaboravio to jučer…  Dan je od jutra odavao neki poseban ritam… počeli su stizati pomalo zbunjujući mailovi od guzde i shvatio sam…Oluja se sprema… odrađivao sam želju po želju…… i gledao na sat kad će kraj…. No, tek pred kraj, stvari se zahuktavaju… sva sreća pa sam danas i dobro gablao jer mislim da bi moja trakavica počela vikati…..  Polako se osjete neke namjere, provođenje nove kadrovske križaljke… a ja, u svemu tome kao da opet isplivavam kao vatrogasac… mirišimo i neke opake stvari namijenjene meni…. I gle, sve kao da će se početi raspetljavati u petak, 13-tog! OK… inače, u životu to mi je bio sretan dan…sve do jednom…. A od tada, taj dan niti ne registriram, pa ću tako i ovaj put.. bit će to jedan, očito divlji sastanak, na kojem će letiti i sjekire i metle, ali.. koji će mene opet baciti u neku isturenu igru. Nije da se tome veselim, nije da sam sretan, ali..posao je posao…i ma koliko volio ili ne ovog ili onog..posao ne trpi to miješanje.. jesam, prijateljski sam upozorio pojedince na neke stvari, i uporno to činim već neko vrijeme..ali, kao da mi niko ne vjeruje, kao da misle da sam još uvijek na „ledu“…a ja, ja sam shvatio da me guzda već odavno otopljava…i to su morali primijetiti…sada…sada je malo kasno… neko će dobiti po prstima a neki i po glavi… samo, u svemu ovome vidim i ja neku „opasnost“ po sebe, no o njoj neću razmišljati…ne još… jer ne jednom sam se prevario..dakle, osmijeh na lice i… ajmo dalje. U svemu tome zbunjuje me moja „zamjena“ koja mi danas previše često uletava sa podrškom ( a nisam ju niti tražio ) sa pojedinim pitanjima gdje se „konzultira“, što već neko vrijeme nije… i sve mi po malo čudno….. i kada još moje cure dodaju..Smoto, opet si u milosti, opet te treba… nekako mi diže krila ali i pokreće lavinu misli… Ipak, mislim da stav koji sam posljednje vrijeme zauzeo daje rezultate….njima svima osmijeh, dodatni poslovi…jer, moje analize to traže (istina, niko nije tražio te analize, ali su im se dopale..), jedini koji u svemu trpi…moj je želudac, ponekad i nešto više..koji se ne znaju nositi s tim mojim „lažnjakom“.. ali, odlučio sam… zadržat ću sve u sebi…promijenit ne mogu, sekiram se i ljutim i tako…i ne, neću im dati gušta da vide kako mi je sve to krivo.., a ne…ne više….. I tako sam opet zaružio malo duže na poslu, pripremajući neke materijale koji mi trebaju za dodatnu analizu koja će pokazati i dokazati da su neki jako dugo na godišnjem odmoru…..  Tek što sam ušao u stan zvala me kumica… dan poslije imala je svašta mi za ispričati… morao sam još čuti za sve ostale poklone – igrice, crtane filmove, knjige… već je odvojila nekoliko crtića koje će donijeti da zajedno gledamo… Sad bi kuma imala nekaj za reć hehe… kao da već nisi dovoljno djetinjast.. i da, pohvalila mi se kako joj je mama, ipak, jučer preprala sve majice, trenirku, bademantl.. i ni sam ne znam što sve ne..i već sutra može to u školu nositi.. Onako u šali, dodao sam..pa kaj buš bademantl u školu obukla? A ona, zastane, tiho veli…ma kumeee…. Ma jesi ti pospan? Ma bademantl se ne nosi u školu! To ću večeras kad se istuširam… naravno da sam se nasmijao, i naravno da sam dobio opet špotanciju kako ju zezam…ma nisam, samo malo…  A sad, sad sam malo odmorio i mislim da je vrijeme pozabaviti se večerom,  nekim sitnim poslićima,  pa opet malo komp……….I opet proletio dan, srijeda.... i ne znam zašto, ali sjetio sam se ove pjesme...... |
- 19:24 - Komentari (27) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||