Welcome to Balkan

Hej ljudi,
Svi mi imamo onu jednu prijateljicu/poznanicu ili čak znamo i malo više ljudi koji su se rastali ili žive u lošem braku.

Nekad ono gledaš na to drugačije i imaš totalno različito mišljenje o tome dok god se ne radi o nekome u tvojoj blizini. Mislim konkretno na rod.

Čuješ napr.muž je tuče, a i dalje su zajedno. Šta će jadna, mora radi dice.
Uvijek sam si mislila da je to samo izgovor. Što meni i dalje u glavi i je, jednim dijelom.
(da se razumimo)
(živcira me ovaj autocorrect, mobitel mi neda da budem dalmatinka)

Moji roditelji su teški. Nas je troje. Starija sestra, ja i brat naš voljeni jedini.
Uvijek smo bili dobri i imali sve što smo htjeli kad smo bili mali, a u veliki.
Caca je bio pomorac i imalo se.
I bez obzira što smo mi živjeli u gradu, moji starci su sa sobom ponjeli onaj starinski kov. I primjenili ga. Na svo troje.
Sve što je bilo drugačije od njihove "normale" bilo je nedopustivo.

Sestra i ja smo oduvijek bile bliske.
Dok ni ona ni ja nismo se povezale s bratom naročito. Uvijek je imao više jer on je muško bože moj. Dragi naš braco.
Kako ga samo obožavam.

Naime kad sam ja imala 19,moja starija sestra (nazovimo je) Sanja imala je 21. I tako se zacopala, ma do ušiju.
Predstavila ona nama njega nakon nekih 6mj. Vidili mi svi on radnik, dobro zarađuje, fino se odnosi prema njoj, ima svoj kat u obiteljskoj kući. Ma duša od čovjeka.
Nedugo nakon tog upoznavanja, ona ostane trudna i vinčaju se.
Problem je počeo kad je moja nećakinja imala 7mj.
Moja sestra sve više je izostajala sa tih nekih obiteljskih okupljanja, nije se htjela čut na video poziv, kad bi htjeli doći ona bi rekla da nisu kod kuće i tako.
Sve je to nama bilo malo blesavo i meni jedan dan dojadi i ja onako nenajavljeno odem kod nje.

Ljudi moji..
onoliko dobre duše od mog zeta, tako skromnog i finog nestalo je u tren oka.
Moja sestra modra, nos natečen.
Molila me da nikom ne kažem.
I sad ja stvarno ne znam zašto žene i dalje dopuštaju to? To moljenje, to sakrivanje od nje mi apsolutno nikad neće bit jasno.
Nazovem oca. On dode s mamom. Skupimo njene stvari i nju i malu odvedemo k nama.

E tu je isto bio problem.
Moja mater se jako bojala šta će striko i strina reć, šta će susjeda Anka ( koja ima 600 godina i živi sa 40mačaka) reć?
Šta će selo reć???? Rodbina isto, bože moj.

Moja sestra je to toliko trpila i trpila i trpila.
Bilo mi je iznimno žao. I pomogla sam joj koliko sam mogla.
Odvela bi malu šetat da se odmori, kad god bi zet (čitaj smeće) uzeo malu mi bi otišli na piće i stvarno stalno smo se družili.

Uz stalno žuganje kod kuće, kreće tortura od zeta. Dolaženja policije, jer eto moja sestra njemu neda dijete (nismo mu nikad branili, prema maloj je bio jako dobar.)
Došao bi mrtav pijan usred noći u srcu sezone i derao se ispred kuće nazivajući je svakakvim imenima.

Meni je bilo dosta, a kamoli mojoj sestri. Mogu samo misliti.
Bit će part 2.

Ljudi moji, tko god ima ovakvih problema ajdete ća. Boli vas briga sta će selo rec,sta će vam mater reć. Ako nemate potporu svojih, idete u sigurnu kuću. Nije to toliko loše za prvu ruku. Samo se maknite od nasilnika, manipulatora i idiota.
Hvala.

Welcome to Balkan

Helloooooo
Imam potrebu podijelit s vama neke moje misli, koje su svakakve.
Živim u malom mjestu, na obali našeg ovog divnog mora..misto je stvarno jako lijepo i nemam apsolutno nikakvih zamjerki.
Razlog zašto sam se preselila tu jer je mjesto malo, mislim manje je od Splita i jer imam dosta tih prijateljica ovdje i tako.

Iako mi je otac rekao da ne moram baš toliko raditi sezonski ( ipak mi je ostavio kuću :)) naravno ja sam ga ignorirala i radila ko konj da bi imala nesto svoje.
I tako zaradim si ja lijepu svoticu onako da se ima jel (prodajem karte za eskurzije brodom na obližnje otoke), odlučim si kupiti lijepo (u dogovoru sa jednom povećom facom iz općine) ležaljke. I tako zavrsi 2019 i kupim si ja onako 20komada ležaljki suncobrane sve... Uglavnom koncesija se ne može dobiti ukoliko nemaš dokaz da si to sve kupio. (što je glupo)
I tako ja njih lipo odvezem u garažicu i čekam naravno ljeto 2020. Desila se korona i nisam ih ni iznosila iako sam dobila koncesiju. Koju sam morala platit, naime osiguraš si svoje mjesto za sljedeće ljeto.

I tako evo nas. Studeni 2020.
Zove me "frend" (koji me je svjetova za ležaljke)
-Ajde mala, znan da si u adzeu.
Ajde glasaj za me, dobit ćeš koncesiju.

Znači. Da bi dobio mjesto tj. Istu koncesiju koju si već dobio i platio, moraš napraviti 2 stvari.
1. Glasati na izborima.
2. Slikati za koga si glasao da kad se budu davale koncesije, imao DOKAZ da si ti glasao za njega.

Pa dokle više? Lik ima preko 60godina.
(pobjedio je btw) korumpirano da nemore bit veće. Pa zar nije vrime da mladi dođu do riječi? da se maknu starci i da ih zamijeni netko friški (koji mu nisu rod)?

Ako ovako nastavimo propast cemo,
A kad propadnemo onda rat 90tih je bio uzaludan.

Eh.

Welcome to the Balkan.

Welcome to Balkan

Pa bok.
Inače uvijek imam nešto za reć i uvijek znam kako ću i na koji način nešto reći, ali kad krenem pisati ovo, toliko mi je teško ahahha.
Jel se vama nekada dogodilo da vam jednostavno nešto nije bilo fer?
Frend ukrade curu, frendica dečka,
onaj klinjo iz parka te gurnuo i nisi mogao nikom reći jer bi ti se svi smijali da si slabić? (e pa nisam)
Otac ti sve dao bratu, a tebi ne jer si žensko?
E pa welcome to the balkan.

Pa sine, ti češ se udati, ti češ imati svoju djecu.(Neću)
Pa ljubavi tatina dao sam ti novce, iškolovao sam te.
E pa dragi tatice, sa ovom diplomom sigurno ne mogu svašta. Mogu jedno veliko ništa i raditi u trgovini za 3ijade kuna. ( ne vrijeđam nikog niti mi je to ispod časti da se razumijemo)
Moj dragi brat (teža lijenčina, dana radio nije) koji mi je inače jako drag, danas mi je u lice rekao, da nisam ni zaslužila da dobijem išta što njemu (kao jedinom sinu jel) pripada. Rekla sam okej.

-Sine, hajde s nama u crkvu. - reče meni otac, a zna da ne idem godinama. Odrasla sam osoba i imam pravo na svoje mišljenje.
-Tata.. - počnem.
-A šta će narod reć. - odgovori.

E što će narod reć. Što će selo reć.
No me interesa.
Nije me briga jeli moja fasada crna ili bijela kao i kod ostalih kuća u susjedstvu,
što mi je kosa zelena (nije zelena), što imam najstariji auto a ne vozam bembaru ko moj brat dragi, predragi.
Nije me briga. Jel vozi? vozi. Jel me odvede od točke A do točke B? Je. Ne patim za takvim stvarimaaaa.

Mentalitet 19stoljeća,a i tad su bili napredniji od nas. Balkanci.