Welcome to Balkan
Hej ljudi,
Svi mi imamo onu jednu prijateljicu/poznanicu ili čak znamo i malo više ljudi koji su se rastali ili žive u lošem braku.
Nekad ono gledaš na to drugačije i imaš totalno različito mišljenje o tome dok god se ne radi o nekome u tvojoj blizini. Mislim konkretno na rod.
Čuješ napr.muž je tuče, a i dalje su zajedno. Šta će jadna, mora radi dice.
Uvijek sam si mislila da je to samo izgovor. Što meni i dalje u glavi i je, jednim dijelom.
(da se razumimo)
(živcira me ovaj autocorrect, mobitel mi neda da budem dalmatinka)
Moji roditelji su teški. Nas je troje. Starija sestra, ja i brat naš voljeni jedini.
Uvijek smo bili dobri i imali sve što smo htjeli kad smo bili mali, a u veliki.
Caca je bio pomorac i imalo se.
I bez obzira što smo mi živjeli u gradu, moji starci su sa sobom ponjeli onaj starinski kov. I primjenili ga. Na svo troje.
Sve što je bilo drugačije od njihove "normale" bilo je nedopustivo.
Sestra i ja smo oduvijek bile bliske.
Dok ni ona ni ja nismo se povezale s bratom naročito. Uvijek je imao više jer on je muško bože moj. Dragi naš braco.
Kako ga samo obožavam.
Naime kad sam ja imala 19,moja starija sestra (nazovimo je) Sanja imala je 21. I tako se zacopala, ma do ušiju.
Predstavila ona nama njega nakon nekih 6mj. Vidili mi svi on radnik, dobro zarađuje, fino se odnosi prema njoj, ima svoj kat u obiteljskoj kući. Ma duša od čovjeka.
Nedugo nakon tog upoznavanja, ona ostane trudna i vinčaju se.
Problem je počeo kad je moja nećakinja imala 7mj.
Moja sestra sve više je izostajala sa tih nekih obiteljskih okupljanja, nije se htjela čut na video poziv, kad bi htjeli doći ona bi rekla da nisu kod kuće i tako.
Sve je to nama bilo malo blesavo i meni jedan dan dojadi i ja onako nenajavljeno odem kod nje.
Ljudi moji..
onoliko dobre duše od mog zeta, tako skromnog i finog nestalo je u tren oka.
Moja sestra modra, nos natečen.
Molila me da nikom ne kažem.
I sad ja stvarno ne znam zašto žene i dalje dopuštaju to? To moljenje, to sakrivanje od nje mi apsolutno nikad neće bit jasno.
Nazovem oca. On dode s mamom. Skupimo njene stvari i nju i malu odvedemo k nama.
E tu je isto bio problem.
Moja mater se jako bojala šta će striko i strina reć, šta će susjeda Anka ( koja ima 600 godina i živi sa 40mačaka) reć?
Šta će selo reć???? Rodbina isto, bože moj.
Moja sestra je to toliko trpila i trpila i trpila.
Bilo mi je iznimno žao. I pomogla sam joj koliko sam mogla.
Odvela bi malu šetat da se odmori, kad god bi zet (čitaj smeće) uzeo malu mi bi otišli na piće i stvarno stalno smo se družili.
Uz stalno žuganje kod kuće, kreće tortura od zeta. Dolaženja policije, jer eto moja sestra njemu neda dijete (nismo mu nikad branili, prema maloj je bio jako dobar.)
Došao bi mrtav pijan usred noći u srcu sezone i derao se ispred kuće nazivajući je svakakvim imenima.
Meni je bilo dosta, a kamoli mojoj sestri. Mogu samo misliti.
Bit će part 2.
Ljudi moji, tko god ima ovakvih problema ajdete ća. Boli vas briga sta će selo rec,sta će vam mater reć. Ako nemate potporu svojih, idete u sigurnu kuću. Nije to toliko loše za prvu ruku. Samo se maknite od nasilnika, manipulatora i idiota.
Hvala.
Post je objavljen 02.12.2020. u 14:31 sati.