Napisala bih post jučer ali mi je struje nestalo. Nemam ni svijeće ni baterije. A nebo je bilo narančasto.
Posesivnost mi je odvratna. Mrzim posesivne ljude. Gadi mi se to.
I pomislim - najgore je kada je netko posesivan. Ne računa se usporedba kada je netko jednostavno zla osoba. Jer naravno da je to najgore u svakom ogled. I pomislim na lijene ljude i znam da je to u globalu apsolutno najgore. I najgori mi je osjećaj od relativno bezazlenih (dakle onih koje mogu odmah ispraviti) kada se osjećam lijeno. Fuj! Iako nikada nisam neku katastrofalnu osobu upoznala da joj je lijenost najveća jedina :S mana. Do sada su svi imali barem neki potencijal. Ili sam ih se barem klonila. Toliko da zaboravim :D A posesivnost je nažalost teško izbjeć. Izluđuje me to.
I ne volim nedodirljive osobe.
Rekla mi je najbolja prijateljica da nisam dala potpun odgovor na pitanje koje me stvari živciraju ili smetaju kod ljudi.
Nisam rekla ni što me privlači. Možda drugi put. Nije bilo tako formulirano pitanje.
--
Imam novu pernicu s meni ohtakoveselom 'povijesti' i samo da se zna da su je samo muški nosili iako je zapravo torbica za šminku mislim. Ironično XD
--
Ovo je meni sve. Sve što asocira na mjesto gdje živim.
--
Toliko različito!!
E da, i obožavam se prežderavati u McDonald'su, pogotovo kada mi netko spomene jadne mrtve klokane, pse ili štakorčiće, digne mi se apetit. Ne šalim se, zaista je tako. Napaljuje me to na neki način. I kada vidim krv na ulici, a jedem, naravno da mi ne padne apetit. Vizualni dojam mi nema previše veze s glađu. Tako da ni činjenice da jedem otrov. Ništa nije pretjerano. Ali volim McDonald's. I kinesku hranu. Pogotovo u Šenoinoj, probajte broj 66 ;) --bambus i gljive obavezno pojedite. I naučite jesti štapićima jer je mnogo jednostavnije nego vilicom, samo nemojte biti ograničeni i vidjet ćete da stvarno je. Budući da sam tako prvi put jela kao dijete, od prvog mi je puta bilo lako pa se nisam vjerojatno niti mogla stići ograničiti :) I u Merkatoru volim jesti, odande mi je gotovo svakodnevna hrana. Ni majka ni ja ne znamo kuhati.
|