četvrtak, 09.12.2010.
Mat u tri poteza
|
- Cijeli svoj život čekam muškarca kao što si ti. Ne mogu vjerovati da si napokon tu. - Ma daj... Pa baš ti... mora da si okružena takvima svaki dan. - Sve su to šupljoglavi umišljeni mamini sinovi. Ali ti... - Ma dobro... - Ne, ne... Ti... Ti si.... mmmmm.... - Ovaj... - ... tako si... - Uuuu! - ...čvrst. - Aha. - I muževan. - E. - Muškarac sa stavom. - Pa... - Koji zna što hoće. - M-hm... - Smijem li te ugristi za uho? - Čuj... AAAA! - Boli? - Ma, neka boli. Koliko se mojih frendova može pohvaliti da ih je Severina ugrizla za uho, ha? - Hmmmm... - Kladim se da nijedan. - Čuj, macane... - Mmm? - TIRULI PIRULI! - Ha? - TIRULI PIRULI! - Šta ti je sad odjednom?? - TIRULI PIRULI! - Jebote... ono... TIRULI PIRULI! - Halo? - Dodijanović - Ko? - Iz Prsto Commercea. - E? AA! Živili. - Štaje, zvučite ko da ste se sad probudili? - A, ovaj... ma ne, samo sam se nešto jako zamislio. Slažem, znate, jedan delikatan dopis. - Dobavljaču? - Da. Ovaj. Kako znate? - Imate bocu? - Bocu? - Ma nema veze. Samo požurite, okreće na jugo pa će vam biti nepovoljne stuje. - Jel vi to mene...? - Malo šale. Znate ono - dobro je za zdravlje. - E. Aha. Ha ha. Ha. - Nego, mi platili sve. - Ideš! Super. - Da. Hvala, jel? - Je. Nema na čemu. - Kako? - Da. Nego, šta onda? Da naručimo ovo od srijede? - Ma ne... Bolje nemojte. Pustite me da čekam još dva mjeseca. Da popizdim do kraja. Možda mi srce otkaže pa vas više neću budit na radnom mjestu. - Mda. Evo šaljem narudžbu. Čujemo se kad stigne. - Samo nemojte prenaglo... - Ništa vi ne brinite. Vrag odnija prišu - znate kako se ono kaže. - E. - Doviđenja! - E. Govno jedno. Gdje sam ono stao.... ... Prokleti ćevapi za marendu. Uvijek me uspavaju. Aj nema veze. Kad dođem doma ionako mi neće dat spavat. Svi navale na mene ko ose. Dođem umoran s posla, a ne bi dali odmorit... nema šanse. A danas moram malog vozit na bazen. A poslije malu na balet. A bolje i to nego da je obratno. A štoš, morali smo ih upisat. Tamo se susjeda Đurđa po cijeloj ulici hvali kako klinci idu na plivanje, i tenis, i balet, i ritmiku, i engleski, i njemački, i talijanski, i pjevanje, i klavir, i violinu. Jebate, sve me strah da ne produže ukazom predsjednika tjedan na 12 dana ne bi li mali Snobičići dospjeli na sve te svoje obaveze... E. I kuš onda nego i ti svoje... Pa šta su moji? Jadnici neki pa da ne idu i oni na te piz... ovaj, aktivnosti? E, al zajebali smo je neki dan. Našu malu primilo u vrtiću u grupu Bistrići. To su kao neki... ono... ekstra pametni. MENSA, i te fore. A njezinu nije. Pozelenila od muke. Al mi je bilo drago.... Više nego kila janjetine u Boraji. Baš sam jučer učio svoju da mora sad maloj Snobičićki u vrtiću reć da nju nisu primili u Bistriće jer je Glupsić. Enojojna pa nek se pojede od zavisti. Eno je opet na balkonu, cvokoće. Biće da mali opet vježba violinu. Ne mogu ni zamisliti kako je tamo kod njih u sobi kad se ja ovdje ježim... Moram priznat da me frka malo te violine. Neki dan mi žena rekla da je čula da jedni tu u blizini prodaju polovnu od njihovog malog povoljno. Jebate, pa neće nam valjda i tu nevolju na vrat... Sve se mislim kako da je od toga odgovorim... Ako se otvoreno usprotivim, onda sam tek usro motku, zainatiće se i eto nama u kući i violine, i flaute, i harfe, i klavira. Onog koncertnog, od šest kvadrata. Još ću morat rušit pregradne zidove po kući... Nenenene... bolje će bit da ja to... onako.... suptilno. - E, znaš šta sam čito danas na poslu? - Šta? Sportske? - ? - Jel nisu Sportske? - Pa nisu. - Kako to? - Kako kako to? - Pa ti nikad ne čitaš ništa osim Sportskih. - Ma daj ne seri... - Ajde reci mi neku knjigu koju si pročito, a da ti nije bila u školi za lektiru! - Pa evo... - Sabrana djela Suzane Rog. - Evo ga sad... - Aj dobro, aj reci šta si čito danas na poslu. - Čito sam da su znanstvena istraživanja pokazala da među serijskim ubojicama ima zapanjujuće visok postotak onih koje su starci šopali klasičnom glazbom kad su bili djeca. - Ma ajde, molim te... - Je. Ozbiljno. Tako piše. - Da. A osobito su opasni gudački instrumenti, jel? - Vidi nje sad... - Dobro, ajde, shvatila sam. Nećemo ga dat na violinu. - K...? - Ali onda ide na francuski. - Ovaj... Može. - Dogovoreno? - Dogovoreno. - Super. - A, ovaj...? - Poklapaju se dobro termini. Ima utorkom od četri do pet i pol i petkom od tri do četri i pol ili srijedom od šest do sedam i pol i četvrtkom od pet do šest i pol. Tako da mu se ne sudara ni s bazenom, ni s engleskim, a svaki drugi tjedan kad ima njemački popodne, onda može umjesto u utorak i četvrtak ići u srijedu i petak osim kad je plivanje petkom pa će tada petak odraditi u idući utorak. Kužiš? - Kužim... - Super. - Kako si me... zajebala... jebote... - Šta? - Nisi nikad ni htjela da ide na violinu. - Ma, uvijek sam ja govorila da si ti moj najpametniji muž. |
