Slobs u Iraku

<	srpanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

03.07.2005., nedjelja

Sadam na klupi

Sledeceg meseca bi trebalo da počne sudjenje Sadamu Huseinu. Neki očekuju da će ovo sudjenje da pruži nekakvo opravdanje za rat u Iraku, ali obratite paznju – biće tu puno zanimljivih obrta.

Sadam već 18 meseci čami čekajući na to sudjenje. Amerima se ne žuri previše, i to je logično. Sadam se sprema da iznese jako zanimljive podatke o svojoj saradnji sa Amerikom koja je trajala 30 godina, pre nego što su odlučili da ga ubiju.

1959. su ga direktno unajmili da ubije tadašnjeg premijera Iraka, člana komunističke partije. Ovo se dešava u doba najveće američke paranoje od komunizma, i svako ko je pokazao mržnju prema komunistima bio je prijatelj. Kasnije su okretali glavu na drugu stranu dok je Sadam sistematski ubijao hiljade članova komunističke partije. Logično, komunisti nisu ljudi.

1979. u Iranu dolazi do puča i na vlast dolazi ajatolah Homenini, ekstremni verski lider. Iran je do 1953. imao neku vrstu demokratske organizacije vlasti, na izborima se birao parlament koji je imenovao premijera, i uz sve manjkavosti to je kako-tako funkcionisalo. Onda su Ameri odlučili da im se demokratski izabrani premijer Irana ne svidja, jer nije pristajao da daje naftu za dž, i nije zabranjivao rad ni jednoj partiji, pa ni komunističkoj. U jednom nameštenom puču su na vlast vratili šaha, mongoloidnog razmaženog autokratu, koji je toliko zlostavljao sopstveni narod, da su ljudi 1979. ustali da ga pošto-poto promene, makar i neomiljenom verskom ekipom, koja je tada bila jedina prava opozicija, jer je šah kreten zabranio rad opozicionim političkim partijama.

war map

Elem, ceo taj puč u Iranu se Amerima uopšte nije svideo, i rešili su da ozbiljno naoružaju svog starog prijatelja Sadama i da mu daju mape Irana. U prvih par meseci Irak je imao uspeha, zašavši u jugozapadni deo Irana, slučajno baš tamo gde su naftna polja i najveća rafinerija nafte na svetu – Abadan. Medjutim, Iran je velika zemlja, sa nekoliko hiljada godina dugom tradicijom ratovanja, te se posle nekog vremena ratna sreća preokrenula. Rat se završio vraćanjem obe zemlje na početne pozicije, uz oko 2 miliona žrtava sa obe strane. Ali, Sadam je i dalje bio dobro naoružan, a to je kao kad imate pun dzep keša, krene da svrbi.

Zašto je napao baš Kuvajt?

Sve do posle 1. sv. rata na Bliskom istoku nisu postojale jasne granice niti nacionalne države. Svuda su živela različita arapska plemena, i sve je to bila Turska, manje-više. Onda su zapadnjaci, nakon kraha Turske imperije, okupirali i medju sobom podelili ove teritorije. Tada i kreću da se prave granice. Puno sadašnjih granica su u stvari nekadašnje granice izmedju kolonijalnih sila, ništa više. Irak nije ni postojao, kao ni Kuvajt. Štaviše, u arhivu univerziteta u Basri, po priči mog prevodioca koji je super lik, postoji dokument u kome stoji da je emirat Kuvajt u sastavu vilajeta Zubair, a Zubair vam je jedno veliko predgradje Basre koje ima oko 300 000 stanovnika. Dakle, postoji neka vrsta istorijskog opravdanja, što je za svakog osvajača bitno iz retoričkih razloga.

Dalje, iako vojno i dalje jak, Irak je tada bio ekonomski izmučen od rata sa Iranom. Tražio je od Kuvajta neki ogroman kredit da obnovi infrastrukturu, a Kuvajćani, lihvari, ponudili su ponižavajuće uslove, te je Sadam odlučio da ih pregazi, za šta mu je trebalo ravno 2 dana. Moji saradnici odavde mi pričaju da nisu ni znali da se nešto sprema, samo su jednog dana sa svih radio i televizijskih stanica krenule borbene pesme i vesti da je Kuvajt konačno ‘oslobodjen’ (šifra Vukovar) i da je Kuvajt pripojen Iraku kao 19-ta oblast.

Friends and allies

Šta je tu naročito zanimljivo? U filmu 9/11 Majkla Mura imate jedan detalj kada tadašnjeg američkog državnog sekretara, Džejmsa Bejkera, pitaju o stavu Amerike u vezi sa eventualnim napadom Iraka na Kuvajt, gde on kaze: To su unutrašnji problemi, isključivo izmedju Iraka i Kuvajta, i mi se nećemo mešati u rešavanje istih. Da prevedem – udri Sadame, nema frke, nećemo ti ništa. O ovome će itekako biti reči na sudjenju.

Kad je Iračka vojska upala u Kuvajt, krenula je da sistematski pljačka, opet u balkanskom maniru. U Kuvajtu sam bio u muzeju koji je u većini soba imao fotografije nekadašnjih eksponata, jer su Iračani odneli gotovo kompletnu postavku. 12 godina kasnije, odmah nakon invazije Amerike, jedne noci Kuvajćani upadaju u Basru i pljačkaju i pale nekoliko zgrada, u znak odmazde, medju kojima i zgradu Univerziteta i hotel Šeraton na samoj obali reke, nekada jedan od zaštitnih znakova Basre.

Da se vratim na sudjenje.

Sadam namerava da na sudjenju pokaze vrlo zanimljive dokumente. Mogao bi da dokumentuje sve finansijske transakcije izmedju Amerike i porodice Husein, ako to bude želeo, a sva je šansa da hoće jer on više nema šta da izgubi. Ja ne mogu ni da naslutim o kojim se sumama ovde radi, ali znam da je dobar deo toga otišao upravo na proizvodnju sredstava za masovno uništavanje (Iranaca), i da je to radjenu uz punu saglasnost Amerike. To je ta vrsta licemerja koju će Sadam probati da dokaže, i to po malo podseća na odbranu koju Milošević koristi u Hagu. Slučajevi su, naravno, dosta različiti. Milošević do svojih argumenata jako teško dolazi jer ih nema baš puno. Uglavnom se hvata za nekakve slamke i eventualno uspeva da dokaže nekakvu neprincipijelnost velikih sila, ili samog tribunala. Sadam, na drugoj strani, ima pune ruke dokumenata, i očekujem da će vatromet da bude spektakularan.

Glavni dokument je izveštaj na 12 000 strana, koji je Sadam predao UN-u, i koji precizno opisuje proces uništavanja oružja za masovno uništavanje. Ne samo da mu niko nije verovao, već je Colin Powell prezentovao sopstveni dokument koji navodno pokazuje lokaciju gde su smeštena sredstva za masovno uništenje, a koja je u stvari bila fabrika nekakvih cevi.

Ameri su ceo napad na Irak ‘opravdali’ sa 3 razloga: sredstva za masovno uništenje, veze sa Al-Kaidom i nasilje nad Kurdima. Što se ubijanja Kurda tiče, tu nema dvojbe, postoje masovne grobnice i detaljni izveštaji. Postoji naravno veliko licemerje, jer se isti ti Kurdi vec decenijama ubijaju u Turskoj, ali Turska je veliki saveznik.

Što se tiče Al-Kaide i sredstava za masovno uništavanje, to su velike izmišljotine i Sadam namerava da pruži pregršt dokaza o tome. Zato ga Ameri i drže u zatvoru vec 18 meseci. Sudjenje treba maksimalno odugovlačiti, dok se svima ne smuči ta tema. Ipak, ja jedva čekam da počne, jer Sadam je vešt i zanimljiv govornik, i bice pravo uživanje gledati na koji način će Ameri da odgovaraju na nemilosrdni jezik činjenica. Cjenim da vi nećete biti u mogućnosti da vidite većinu tog sudjenja, ali ja imam Al Džaziru i dva prevodioca.

Al Džazira – vaš prozor u svet!

- 07:43 - Komentari (26) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>